Нови прописи траже лепо понашање и доносе строже казне

Од почетка следеће године грађани и привредници ће због промена у законодавству и комуналним прописима морати да промене понашање, односно одређене навике.
tekstilna industrija, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Нека досадашња правила су другачија, а уз те промене може се драстично променити ситуација у новчанику јер ће се понашање које не буде у складу с новим правилима санкционисати. Онима који нова правила буду заобилазили и буду ухваћени – буђелар ће бити празнији или готово празан. Истини за вољу, готово је извесно да се многи и сада понашају у складу с прописима који ће тек почети да важе. Истовремено, сигурно је и да их има много који то не чине, па ће их на промену натерати то што ће због тога морати да плате казну.

Тако би, на пример, ново правило требало да промени навику да се аутомобил остави на друму, бициклистичкој стази или тротоару и само на минут оде у радњу, банку, пијацу... Навика да се то уради на саобраћајници је толико уобичајена чак и кад је паркинг-место слободно, да возачи избегавају да возе крајњом левом траком јер је заустављање због оних који су само на трен излетели да нешто обаве – сигурно. Осим губљења времена и нерава, та ружна навика угрожава и безбедност свих учесника у саобраћају – и возача, који излази на страну коловоза којим се саобраћај одвија, других аутомобила, бицклиста, пешака... Да ли ће оштрије казне због паркирања „на минут” и паљења сва четири жмигавца на улици, бициклистичким стазама и/или тротоарима утицати на то да се та појава искорени – видеће се. А видеће се буквално – јер ће на најфреквентнијим улицама бити постављене камере.


Бољи дани за раднике на лизинг

Радницима који већ годинама раде преко агенција за запошљавање – а по проценама их је око 100.000 – наредна година ће, по свему судећи, бити прекретница у животу. Наиме, усвојен је Закон о агенцијском запошљавању који ће омогућити заштиту њихових радних права, утицати на смањење рада на црно, али и на промену статуса радника на лизинг јер би многи могли добити уговор за стално с послодавцем за ког већ раде. Да ли ће тако и бити, видеће се веома брзо јер примена тог закона стартује 1. марта наредне године.


Још једна новина очекује се од наредне године, а требало би, и краткорочно и дугорочно, да допринесе побољшању квалитета животне околине. Наиме, од 1. јануара ће пластичне кесе бити готово скроз избачене из употребе, а грађани ће моћи да бирају између биоразградивих кеса, оних од папира или торби. Извесно је да се пластичне кесе већ сад мање користе, а и то је повезано с новчаником. Наиме, од половине прошле године у великим трговинским ланцима кесе се више не добијају већ плаћају, а то је и разлог што их потрошачи све мање користе. Ипак, кесе ће моћи да се користе у малопродаји и на пијацама при куповини воћа и поврћа. „Преживеће” и кесе за бацање смећа, односно забрана се не односи на њих пошто се не користе за испоруку робе или услуга.

Од почетка године почеће и практична примена нових правила о понашању у зградама, односно поштовању кућног реда. Казне за оне који се не придржавају прписаних правила крећу се од 5.000 динара за физичко лице до 50.000 динара за правно лице, док је за управнике зграда прописана казна од 10.000 до 20.000 динара. Да ли се правила поштују утврђиваће комунални и грађевински инспектори, али и комунални полицајци, који могу издати прекршајне налоге.

Привредници ће плаћати еколошку таксу, а на основу категорије делатности које загађују животну средину. Највише износе плаћаће највећи загађивачи, а висина таксе зависи од величине предузећа. Највећи загађивачи, који су и велика правна лица, на име те таксе плаћаће максимално 2.000.000 динара годишње, док ће микроправна лица и предузетници чија делатност има велики негативан утицај на животну средину на име те таксе годишње издвајати 20.000. Накнада за велика правна лица чија делатност има средње негативни утицај на животну средину износи 1.000.000 динара, а за најмања 10.000. Велика правна лица чија делатност има мали негативан утицај на животну средину годишње ће на име еколошке таксе плаћати 500.000 динара, а најмања предузећа 5.000 динара.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести