Саобраћајне незгоде изазвало је 11 одсто алкохолисаних возача, док је учешће возача под дејством алкохола у несрећама с погинулим лицима било 14 одсто.
Када на јесењем заседању Скупштине Србије буде усвојен нови закон о обавезном осигурању у саобраћају, возачима који под утицајем алкохола скриве саобраћајну незгоду, осим затворских и других казни, као што су одузимање возачке дозволе, новчани пенали или казнени бодови, следиће и плаћање одштете и до 2,5 милиона евра, а сада је лимит милион евра. Наиме, они губе права из осигурања, чиме постају такозвани регресни дужници осигуравајућем друштву које је оштећеној страни у саобраћајној незгоди исплатило надокнаду.
Како објашњава генерални секретар Удружења осигуривача Србије Душко Јовановић, када возач под дејством алкохола изазове саобраћајну несрећу, он ће у крајњој инстанци морати да исплати комплетну материјалну и нематеријалну штету коју је причинио.
– Ти износи могу бити вишемилионски, а исплата може трајати и по неколико година, чак и дуже, и не може се избећи – истиче Јовановић. – Уколико пак учесник у саобраћају пијан изазове незгоду у којој погине једно лице, накнада штете по основу душевних болова за смрт блиске особе може износити и до 100.000 евра На ту накнаду право имају сви чланови породице.
Јовановић додаје да у случају да возач који је изазвао саобраћајну незгоду буде осуђен на затворску казну, одштету мора да плати његова породица или ће она бити исплаћена из његове имовине или тек када изађе из затвора, али с каматом која знатно подиже укупну суму.
– Уколико настрадали има малолетну децу, урачунаће се и трошкови њиховог школовања. Осим породице оштећеног, пијани возач угрожава и доводи до ивице егзистенције и своју породицу – наглашава Јовановић.
Нови закон о обавезном осигурању у саобраћају предвиђа и одштету лицима која доживе тешке телесне повреде, а којих је само у првих седам месеци ове године било 1.800. Такве особе имају умањену животну и радну способност па самим тим и не могу да наставе да раде и зарађују као пре него што су страдали. У том случају износ накнаде штете коју мора да плати возач који је саобраћајну незгоду изазвао је вишемилионски, а често и знатно већи од незгоде с погинулима. У ту накнаду се урачунавају и плата коју би повређени зарађивао, изгубљена зарада, трошкови лечења, рехабилитације, инвалидских помагала... У том случају износ обештећења је више од стотину хиљада евра.
По предлогу новог законског акта, уколико учесник у саобраћају пијан изазове незгоду у којој погине један супружник, накнада штете износи око 30.000 евра. Ако погинули има и живе родитеље, износ се удвостручује, а ако у незгоди неко задобије тешке телесне повреде, износ накнаде се повећава на 150.000 до 200.000 евра.
По Јовановићу, свака трагедија у саобраћају има свој финансијски аспекат. Говорећи из праксе, изнео је податак да особа која је у алкохолисаном стању изазвала саобраћајну незгоду са смртним исходом доживотно плаћа накнаду породици особе коју је убила или тешко повредила.
– Ми смо недавно имали пример да је особа која је изазвала саобраћајну несрећу у пијаном стању платила 370.000 евра одштете. Дакле, пијани возач доводи до ивице и своју нерођену децу – рекао је Јовановић. – Нови закон о осигурању у саобраћају, чије се усвајање очекује у новембру, подићи ће износ лимита који се сада исплаћује на 500.000 евра за штету на стварима и 2.500.000 евра за штету на лицима.
Љ. Малешевић
