Омиљене дестинације страних продуцената су престоничка здања и улице, Смедеревска тврђава, ваљевски Трешњар, Дунавска улица у Новом Саду, Панчевачка свилара, напуштене фабрике...
Пре неколико месеци, у организацији Српске филмске асоцијације, група филмских радника из Велике Британије боравила је у Београду да би се упознали са српским продуцентима, условима и могућностима снимања филмова у нашој земљи. По речима извршне директорке Српске филмске асоцијације Милице Божанић, захваљујући подстицајима које Министарство привреде даје за филмска снимања и позива интернационалним продукцијама да снимају у Србији, дестинације у нашој земљи за снимање филмова постале су многима интересантне, а то отвара врата за још већи број страних продукција у Србији.
Милица Божанић објашњава да недостатак искусних филмских професионалаца, ширења студијских капацитета и укрупњавања фирми које пружају продукцијске услуге утиче на то да странци не снимају више и чешће у Србији.
– Иако у Србији постоје професионалци свих категорија потребних за продукцију филмова, тренутно због великог броја филмова и играних садржаја који се снимају нема довољно филмских асистената, координатора и техничара да би се одговорило на све захтеве и упите из иностранства – рекла је Милица Божанић.
У току су припреме за почетак снимања једног британског филма, а постоје најаве и за неколико индијских и једну велику ТВ копродукцију. С америчким студијима се преговара... Милица Божанић истиче да је за исплативост снимања филма у некој држави најважнија и да је то први фактор конкурентности. Она тврди да данас готово нема земље која не нуди неку врсту пореских или других олакшица да би привукла филмску продукцију.
– Пре увођења подстицајног програма, филмске компаније су годишње доносиле између осам и десет милиона евра – навела је Милица Божанић. – Већ у првој години примене подстицаја износ је готово 30 милиона евра, а очекујем да ће ове године та бројка бити премашена. Поређења ради, у Хрватској је прошле године од страних пројеката остварено око 28 милиона евра, Чешка је зарадила 128 милиона, а Мађарска је апсолутни рекордер с готово 400 милиона. Пред нама се простор за озбиљан раст тек отвара. У овом тренутку требало би радити на јачању свеукупних капацитета филмске индустрије, али и фирми и услуга на које се она ослања, рецимо, на отварање хотела изван великих градова да би локације широм земље биле доступне за снимање већих филмова.
У сарадњи с Националном службом за запошљавање, највећа домаћа продукцијска кућа „Њорк ин прогреш”, која је реализовала две трећине страних филмских пројеката у Србији, настоји да се организују курсеви за дефицитарна занимања у филмској индустрији. Уколико би се то остварило, посао би добили електричари, столари, фризери, шминкери и рачуновође. Та продукцијска кућа истиче да Србији недостају и студијски капацитети јер их тренутно имају само „Пинк” и „Авала”, а РТС их користи за споствене потребе.
Већа улагања страних филмаyија у Србију доносе нове послове и нашим стручњацима и радницима. Наиме, страним филмским екипама потребни су глумци, редитељи, костимографи, сликари за израду захтевних сценографија, архитекте, дизајнери, директори фотографије и асистенти камере, затим, велики број стваралаца који раде у домену визуелних ефеката, дизајну звука, компоновању музике и монтажи. Србији, како је истакла Милица Божанић, недостаје и озбиљан постпродукцијски студио у којем ће сви ти делови процеса бити обједињени.
– Филмске екипе су покретне фабрике које по пројекту ангажују од 50 до 150 професионалаца, превозе велике количине опреме и људи, троше услуге смештаја и хране, граде и руше сценографије у року од неколико дана или недеља, користе мобилне канцеларије, велики број авио-летова и долазе у контакт с најразличитијим добављачима и сарадницима – указује Милица Божовић, и додаје да сваки долар утрошен у продукцију доноси да још 2,5 долара остају у привреди земље у којој се снима.
Љ. Малешевић
