Наиме, цена квадрата у Србији прошле године је имала највећи раст на Новом Београду – 15,79 одсто, док је у осталим градовима тај проценат био знатно мањи.
Цена квадрата прошле године у Војводини највише је порасла у Новом Саду – готово десет одсто, а најмање се мењала у Сремској Митровици – свега 0,3 одсто. Тако је, по подацима Групације посредника у промету непокретности у ПКС-у, просечна цена квадрата стана у Новом Саду у 2017. износила 950 евра, а лане 1.044, док је у Сремској Митровици лане била 652, а годину раније 620. Мали раст цена квадрата стана лане имала је и Суботица – 2,3 одсто, јер је 2017. године квадрат коштао 625 евра, а лане 640.
Групација посредника у промету непокретности указује на то да је раст тржишта некретина пратила и све већа сигурност купаца, али да Закон о посредовању у промету и закупу некретнина, који се примењује од 9. маја 2015. године, треба допунити управо да би купци имали још већу правну сигурност и били обезбеђени од евентуалних злоупотреба и превара. Закон је увео обавезу да у промету некретнина раде лиценцирани агенти, а од агенција за промет непокретности захтева осигурање од професионалне одговорности. У Групацији тврде да је то допринело томе да досад није наплаћена ниједна штета.
По речима председника Групације Дамира Борића, од укупно 1.838 агенција за промет некретнина које легално послују у Србији, 1.240 их је ван сектора, а у Регистар привредних субјеката уписано је 848.
– Било их је 1.005 , али је 205 избрисано – навео је Борић. – Наша групација окупља 20 одсто регистрованих фирми, а запошљавамо 40 одсто запослених у нашој бранши. Има још агенција које, очигледно, могу да послују по старим правилима и вероватно због нашег строгог кодекса не желе да се прикључе Групацији.
Поменута групација у ПКС-у, која окупља више од 150 регистрованих агенција које запошљавају 738 агената с положеним стручним испитом, по Борићевим речима, покренуће иницијативу за измену Закона о промету непокретности да би се и купци и продавци едуковали да раде преко регистрованих посредника јер на тај начин повећавају своју заштиту. Јер, како наглашава, колико год закона доносили, увек ће постојати могућност да дође до одређених превара. Владимир Обрадовић из исте групације објашњава да куповина није само изабрати и платити стан.
Агенције које посредују у куповини некретнина упозоравају купце и продавце на то да воде рачуна о томе преко кога купују или продају некретнину. Како истиче члан Групације Небојша Рапајић, када човека боли зуб, оде код зубара, а када купује стан, треба да оде у агенцију.
– Не смеју олако некоме да препусте да барата њиховим новцем – поручио је Рапајић. – Најчешће је реч о животној уштеђевини. Препоручујемо да обиђу и контактирају с више агенција да би се што боље информисали и проценили где ће добити најбољу услугу.
– Куповина је компликован процес – сматра Обрадовић. – Постоје скривене мане, на које купац мора да обрати пажњу. Додатни разлог за опрез, али и допуну закона, јесте и податак Групације да се највећи број станова и локала у Србији купује у кешу. Тек свака пета некретнина купује се уз помоћ банке.
– Највише се плаћа готовином. То није много чудно. Каматне стопе на штедњу у банкама су мале и људи, који могу и имају, улажу у куповину станова. Групација има три главна циља: најпре да створимо додату вредност за купце, да им обзбедимо сигурну куповину и уштедимо време и новац. Наш задатак је да максимално смањимо ризик приликом куповине станова – указао је Обрадовић. – У обавези смо, по Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма, да идентификујемо купце. И увек радимо с познатим купцима. У обавези смо да продајемо непокретности које могу да се продају јер на тржишту се некад нуде и оне које не испуњавају услове.
Навео је пример да неки станови имају скривене мане, као што је да власници нису редовно измиривали обавезе, па се купац суочи с позамашним дуговима. Или, да стан или кућа имају више власника, који се прво сложе око подаје, а на крају неко одустане.
Љ. Малешевић
