Међутим, занимљиво је да узлете профита у банкама не прати раст кредитних активносту ни код грађана ни код привреде. Те хвале вредне зараде остварују се захваљујћи веома високом трошковима провизија. Осим тога, банке, када дају податке, мало препакују ризичне пласмане и ето лепе статистичке слике.
Нису још све банке објавиле податке за прво полугодиште ове године, али није згорег поменути да је цео банкарски сектор лане зарадио 250 милиона евра, а ове године 150 милиона само у првом квараталу. Ако се по томе суди, зарада у 2017. биће јоши боља.
Што се тиче кредита, ту је у првом полугодишту забележен симболична раст од један одсто. Симболични плус су обезбедили углавном грађани који су рефинансирали кредите. Код правних лица, односно привреде, за првих шест месеци, по подацима Кредитног бироа Удружења банака Србије, заблежен је пад од 0,4 одсто. Исти тренд наставио се и прошлог месеца. Кредити већим компанијама пали су 0,3 одсто према крају 2016. године и сада износе 1.327,80 милијарди динара.
О томе какву политику воде банке не нашем тржишту др Љубодраг Савић с Екномског факултета у Београду каже:
„Банке су код провизија нашле врло леп систем за зараду: оне ту готово да немају никаквог ни трошка ни ризика, а лепо зарађују“, сматра наш саговорник.“Узмимо само одржавање рачуна у сектору становништва. Наплаћује се неколико стотина динара месечно, а банке ту немају готово никаквог посла. Мислим да би провизије код нас требало ограничити, али то није једино на шта треба скренути пажњу. Што се тиче резултата пословања и силних хвала профитом, то треба узети с резервом. Банке ненаплативе и тешко наплативе кредите могу саме пребацити у наплативију категорију. Тада им резултата пословања више не оптерећују резервације које за те кредите морају обезбедити и ето бољег резултата пословања него што он у ствари јесте.“
Савић каже да је посебно скептичан када су у питању резултати банака које су од губиташа преко ноћи постале профитабилне. Што се тиче провизија, решење види у ограничавању, али то не треба радити административно већ кроз тржишну регулативу. Било би добро погледати како су то урадиле земље у окружењу.
Д. Вујошевић
Доцња у паду
Банке су све опрезније код одобравања кредита, баш као и клијенти код задуживања. Резултат тога је да кашњење у отплати рата сада мање него крајем 2016, али и 0,3 процента мање него у јуну. По подацима Кредитног бироа, код правних лица је доцња смањена за првих седам месеци са 14,1 одсто на 13,4. Грађани су такође ажурније испуњавали своје обавезе – код њих је доцња за исти период умањена са 6,8 одсто на 5,9.
