Одржавање курса: Ојачали динар има две стране

НОВИ САД: Једно од пријатнијих изненађења на економском плану ове године је динар. Домаћој валути сви су прогнозирали да ће крајем 2017. бити више од 120 динара за један евро. До пред сам крај године динар није прешао прогнозирану суму.
dinari budzet, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

О томе зашто је динар успео да избегне прогнозирани пад др Бранко Живановић са Београдске банкарске академије каже да је то последица прилива директних страних инвестиција затим појачаног прилива девиза од туризма те дознака наших радника  запослених у иностранству.

Све то је оснажило курс у одговарајућој мери. Ипак на то да се динар нађе где је сада највише је утицала рестриктивна монетарна политика коју је водила Народна банка Србије. Све што је НБС урадила од почетка године утицало је на садашњу вредност динара. Рестриктивна монетрана политика водила се уз изразито високу референтну каматну стопу. Она је могла бити нижа ако се гледају привредна кретања код нас и у односу на међународно окружење. Поред тога ту су високе резервације и обавезне резерве у динарима. Том политиком наше монетране власти су  проузроковале повлачење динара из оптицаја. Зато је национална валута била све ређа и све скупља. Током 2017 пословне банке су продавале евро да би исплатиче кредите у домаћој валути као и индексиране. Евро је продаван и ради куповине државних хартија од вредности. Динар је ојачао али се повећао ризик корисника кредита у целокупном привредном систему земље, објашњава Живановић.

Он каже да је леп осећај што смо годину “изгурали” с јачом валутом, али да постоји и друга страна медаље.

Курс домаће валуте је показатељ успешности домаће привреде и овакво стање би значило да смо ове године били врло успешни, чак и успешнији од земаља из еврозоне, али то и није баш тако јер је динар ојачао на краћи рок. Међутим, вештачко одржавање стабилности динара доноси краткорочне поене али је на дуже стазе штетно по развој привреде.


Више банкара са истока

У Србији се ове годне смањио број банака, али то највероватније неће много утицати на наше финансисјко тржиште.

Промена броја банка неће донети ништа ново. Сада имамо више власника са истока и ненадано домаћих. Рекао бих да су то више географске, него суштинске промене. Видећемо шта ће се ту догађати, новим учесницима на тржишту свакако треба дати шансу, сматра Живановић.  


Одражава се на конкурентност и макорекономску равнотежу и на дужи рок води стагнацији и задуживању те расту јавног дуга, каже Живановић.

Према његовим речима, ојачана домаћа валута није донела пораст кредитне активности, јер су се ове године пословне банке углавном држале већ одобрених кредита, без жеље да ризикују.

Ако је и било пласмана на дужи рок то су углавном била рефинансирања и репрограмирања, односно, препакивање постојећих позајмица, а да би се олакшало њихово редовно враћање. Мало је било нових инвестиција и пласмана. Томе је допринео и јак курс домаће валуте, али ми смо далеко до тога да је он једини кривац  за то, каже др Живановић.

Дужници чији су кредити везани за евро боље ће проћи и у 2018, а Живановић објашњава да не треба очекивати скок референтне каматне стопе наредне године већ тек 2019.

Клијентима банака који враћају кредите на дуге стазе попут стамбених лакше би било да су они у домаћој валути, али за сад их има јако мало.

Банке све више флертују са динарским стамбеним кредитима и ту правила нису сасвим јасна. Више се помињу као успутна понуда и тако ће и остати догодине, каже Живановић. 

О томе колико су банке спремне да финансирају пројекте везане за предприступне фондове ЕУ који се отварају пред Србијом, Живановић каже да ће ту главни проблем бити испуњавање критеријума и поштовање процедура и сматра да банке неће „безглаво“ потрчати да финансирају те пројекте. 

Душанка Вујошевић

EUR/RSD 118.0876
Најновије вести