Без обзира на то што су власти у Сарајеву то демнатовале, остаје утисак да та прошлонедељна информација није посебно изненађење јер је Србија већ дуго година под присмотром страних обавештајних служби. Број страних шпијуна, наравно, није могуће утврдити, али познаваоци прилика износе податак да је у Србији у сваком тренутку активно око 200 шпијуна који за потребе својих земаља свакодневно, јавно или тајно, прикупљају информације. Неки од агената инфилтрирани су и у највише државне, војне и полицијске структуре.
Од 20 најјачих обавештајних агенција, колико их је активно у нашој држави, најагилније су немачка БНД, енглеска МИ-6, као и агенција Сједињених Америчких Држава ЦИА, али је све више оних с Блиског истока, из Ирана и Турске, али и с Космета и из Русије.
Тајне службе страних држава делују овде да би дестабилизовале Србију, удаљиле званични Београд од Русије и приближили нашу земљу ЕУ и НАТО-у. Све те процесе прати непрестано стварање центара страних агентура на нашој територији. Познато је да су стране агентуре још у време Другог светског рата изградиле своје шпијунске позиције у Србији – Немци у Војводини и на Косову, Американци, Енглези и Руси у Београду, Италијани на Косову и у Санyаку, а Бугари и Албанци на читавом југу Србије.
Обавештајни аналитичар Милан Петковић сматра да та шпијунска мрежа ни данас није много промењена јер покрива главне центре моћи и одлучивања у Србији. Петковић, међутим, примећује њихов агресивнији метод рада од када је Србија постала савезник западних држава.
Шпијуни из земаља насталих распадом бивше СФРЈ, пре свих Хрватске, БиХ и Словеније, у свакодневном су контакту са својим обавештајним службама. Ради се о људима који су некада живели у тим земљама, или у пограничним местима. Свако од њих има свој делокруг интересовања. Хрватска СОА се нарочито интересује за стање у Војсци Србије. Израелски Мосад се, с друге стране, концентрисао на деловање у БиХ, Санyаку, на Косову, у Македонији и Албанији, пре свега због тога што ту делују екстремни исламисти.
Последњих година један од главних задатака западних агентура је удаљавање Србије од руског утицаја. Такође, званични Берлин и Лондон су проценили да ће већ за 20 година Дунав, који повезује Северно и Црно море, бити једна од највећих привредних артерија Европе и зато је контрола над Војводином за њих приоритет.
Свака обавештајна служба има на располагању круг сарадника, удаљених од истинског обавештајног рада. Њихов задатак је, указују наши саговорници, да прикупљају информације које на први поглед немају блиске везе с актуелном државном политиком земље за коју раде. Сарадници обавештајних служби задужени за терцијалне информације регрутују се на различите начине. Кључни фактор приликом избора јесте њихов капацитет за обавештајни рад. То укључује познанства, кретање међу људима који би потенцијално могли бити безбедносно занимљиви, као и невидљивост за контраобавештајни рад супарничке службе, истичу српски безбедњаци.
Осим „класичних шпијуна”, и оних који у Србији бораве као разни аташеи при амбасадама, многе иностране фирме преко својих сектора безбедности делују као продужене руке обавештајних служби земаља из којих долазе.
Један од некадашњих високих функционера Војнобезбедносне агенције, који је желео да остане анониман, наводи да је у Србији прилично активна и црногорска Агенција за националну безбедност. АНБ, наиме, по његовим речима, прати и кретање црногорских криминалаца по Србији, али истовремено прати и све оне за које сумња да раде против црногорског премијера Мила Ђукановића.
М. Бозокин
