Двоје деце у Србији оболело од кавасакијеве болести, имају антитела на корону

Двоје деце у Србији добило је такозвани кавасаки-синдром који се може да се доведе у везу са ковидом-19, преноси РТС.
д
Фото: Tanjug

Реч је о синдрому који је уочен у Америци и Европи пре три-четири недеље, а на који је Амерички центар за контролу и превенцију болести упозорио лекаре широм планете.

Двојица дечака која се налазе на Институту за мајку и дете у Београду имају симптоме који су карактеристични за Кавасакијеву болест, а имају и антитела на коронавирус, али се не може рећи да је коронавирус био директни окидач за њихове симптоме, казао је за телевизију Н1 др Владислав Вукомановић са овог института и додао како се годишње на овом институту од те болести лечи од 10 до 15 пацијената.

- Типична Кавасаки болест јавља се код деце од две до најкасније пет година, а може да се јави и код адолесцената, какав је случај са дечацима који леже код нас, 15 и 16 година, а типични симптоми су повишена телесна температура, црвене очи, увећање лимфних жлезда, макулопапуларне оспе и отоци на стопалама и шакама. Наш болесници који су лечени у последњих 25 дана на Институту, имали су претходну фебрилну епозоду, имали су температуру и до 40 степени, један је имао пролив, повраћање, малаксалост и примљени су код нас. Ток болести је ишао тако да нису одреаговали на класичну терапију, али се после давања кортикопрепарата, њихово стање стабилизовало. Оба дечака имала су упалу срчаног мишића - изјавио је Вукомановић.


Обољења срца

Захваћеност срца је најозбиљнија манифестација, због могућности настанка дугорочних компликација. Могу се открити шум на срцу, поремећаји срчаног ритма и поремећаји који се дијагностикују ултразвучним прегледом. Све делови срца могу бити захваћени запаљенским процесом, што значи да се може јавити перикардитис (запаљење срчане овојнице), миокардитис (запаљење срчаног мишића) или упала срчаних залистака. Међутим, главна карактеристика ове болести је развој анеуризми срчаних артерија (АСА).


Он је казао и да је занимљиво, али да се не зна како је то утицало на ток њихове болести, да су били инфицирани коронавирусом.

- Не знамо колико је утицало на ток болести, али њихова антитела су указивала да су имали инфекцију Ковидом. Она није била активна, да ли се десила две, три или четири недеље пре доласка у болницу, али везу између ковид инфекције и упале, не можемо да објаснимо на јасан начин - нагласио је др Вукомановић и додао како је рађено много радова на тему Кавасаки болести.

За настанак болести постоји генетска предиспозиција, као и вирусна инфекција, а различити су вируси изазивачи и коронавируси су међу њима, али не и овај нови.

- Питање је да ли је овај ковид-19 један од оних који покрећу механизам настанка Кавасакијеве болести, то не можемо да тврдимо са сигурношћу. У Србији годишње пет до 10 деце на 100.000 оболи од ове болести. Углавном прође без компликација, осим ако захвати срчани мишић, може да буде опаснија, али је то ретко. Болест се углавном на време пропозна и на време лечи - закључио је Вукомановић.

Ова болест први пут је описана у енглеској медицинској литератури 1967. године од стране јапанског педијатра Томисаку Кавасакија, по којем је болест добила име, а он је издвојио групу деце са температуром, оспом по кожи, коњуктивитисом (црвене очи), енантемом (црвенилом грла и уста), отоком шака и стопала и увећаним лимфним чворовима на врату. Неколико година касније, описане су компликације на срцу, као што су анеуризме срчаних артерија, односно велико проширење ових крвних судова.

Кавасакијева болест (КБ) је акутни, системски васкулитис, што значи да постоји запаљење у зиду крвних судова, које може да доведе до појаве проширења. анеуризми, било које артерије средње величине у телу, пре свега срчаних артерија. Међутим, већина деце развије само акутне симптоме, без срчаних компликација.

Кавасакијева болест се јавља свуда у свету, али је много чешћа у Јапану и искључиво је болест мале деце и 85 одсто их је млађе од пет пет година, а највећа учесталост јављања је од 18 – 24. месеца. Чешће се јавља код дечака него код девојчица. Иако случајеви Кавасакијеве болести могу да се јаве током целе године, ипак су присутне сезонске варијације, са најчешћом појавом на крају зиме и у пролеће.

Узрок болести није познат, али се као могући покретач болести наводи инфекција. Хиперсензитивност или поремећај имунског одговора, које вероватно покреће инфекција, одређени вируси или бактерије, доводи код одређених генетски предиспонираних особа, до активирања запаљенског процеса, а као резултат тога настаје запаљење и оштећење крвних судова.


Симптоми

Болест почиње необјашњивом појавом високе температуре. Дете је обично врло узнемирено. Заједно са температуром или непосредно након ње може да се јави коњуктивитис (црвенило оба ока), без појаве гноја или секреције из ока. Оспа на кожи детета може бити различита, може да личи на оспу код малих богиња или шарлаха, на уртикарију (копривњачу), може се јавити оспа са папулама (чворићима) итд. Оспа се обично јавља на трупу и екстремитетима, као и пределу који покривају пелене и доводи до појаве црвенила и љуштења коже. Усне су јарко црвене и испуцале усне, језик је црвен, као и ждрело. Оток и црвенило могу да се јаве и на шакама и стопалима, прстима, а јавља се и љуштење коже. Увећани су лимфни чворови на врату, јављају се болови и отоци зглобова и у трбуху, пролив, раздражљивост или главобоља.


Болест није наследна, али је могућа наследна склоност за њену појаву. Врло ретко од ње оболи више од једног члана породице. Није ни заразна и не може да се шири са једног детета на друго. За сада не постоји могућност спречавања појаве болести. Могуће је, мада врло ретко, да се болест поново јави код истог болесника.

Кавасакијева болест има три фазе: акутну, која обухвата прве две недеље када је присутна повишена температура и други симптоми, затим субакутну фазу, од друге до четврте недеље, период када расте број тромбоцита и могу да се појаве анеуризме и фазу опоравка, од краја првог до трећег месеца, када се нормализују сви лабораторијски тестови и потпуно повлаче или смањују неке од промена на крвним судовима.

Ако се не лечи, болест може имати самограничавајући ток након око 2 недеље, а остаје оштећење срчаних крвних судова.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5705
Најновије вести