ТЕМА ДНЕВНИКА Увођење војног рока, шта нам доноси и колико је реално

Једанаест година откако је обустављена обавеза служења војног рока, повратак девојака и младића у касарне је поново актуелан. Овога пута та најава делује најозбиљније од свих досадашњих.  Председник Србије Александар Вучић је у петак најавио обавезан повратак регрута у касарне.
2
Фото: Дневник/ Р. Хаџић

- Мој предлог је да се размишља о томе да се уведе обавезни војни рок од 90 дана. Сваки мушкарац може да посвети својој земљи 90 дана, не годину нити шест месеци - рекао је Вучић у обраћању јавности.

Додао је да је на надлежним органима да покажу рачуницу колико би нас то коштало.

Вучић је појаснио да се за обавезан војни рок залаже због тога што тиме мушкарци науче шта је држава, војска, родољубље, другачији је однос према послу, према обавезама, дисциплине…

- До тога да бисмо тиме оснажили пограничне градове. Јужно од Чачка имамо мало војника. Мислим да је то добар предлог, а на надлежнима војним органима и на парламенту је да то прихвати или одбије, после дуже расправе, за коју верујем да је пред нама - рекао је Вучић.

Замолио је надлежне у војсци да му не одговоре да нема довољно кадра за обуку, јер такав аргумент не жели да прихвати.

И пре нешто више од годину дана председник Вучић је говорио о овој теми и истакао да одлука може имати добре и лоше стране. Додао је да је лоша страна јер само обезбеђивање хране кошта 70 милиона евра, а када се обезбеде и приходи за војнике, треба додати још 1,2 до 1,8 милијарду динара.

Добра страна је, истакао је, што се с војском могу попунити и оживети празна места у Србији. Вучић је казао да ће већ ове године неколико места бити попуњено новим јединицама: Прибој, Лозница, Бела Црква у Банату, Пирот, Неготин и Сурдулица.

Прво и основно питање је зашто је Србији потребно да се врати обавезни војни рок?

Иницијативе за поновно враћање обавезе служења војске у стручној јавности правдају се све озбиљнијим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, али и слабљењем ресурса за одбрану. У прилог томе наводи се једноставна чињеница да се од 2011. године до данас, због неупућивања регрута и старења „другопозиваца” бројно стање резервног састава истопило чак за 500.000 људи.

Уколико се такав тренд настави, за десет година оружане снаге имаће драматичан мањак људства за попуну по ратној формацији јер многи више неће подлегати војној обавези. Подсетимо, војна обавеза за мушкарце престаје у години у којој навршавају 60 година живота, док за жене та обавеза истиче деценију раније.

Према поузданим сазнањима “Дневника”, Министарство одбране и Војска Србије се овим питањем баве већ неколико година и због тога спремно улази у тај задатак.

У војним круговима наглашавају да одлука о враћању обавезног служња војног рока никако не сме за последицу имати смањење броја професионалних војника у ВС. Напротив, комбиновани систем одбране подразумевао би потребу да поједине јединице, или неки њихови делови, у зависности од додељене мисије, буду попуњене искључиво професионалцима, а неке и војницима на одслужењу војног рока.

За формацијска места која захтевају високу стручност и специфичну обуку држава треба да обезбеди буџетска средства за професионалне војнике, а сва остала формацијска места би се попуњавала кроз обавезно служење војног рока. Генералштаб Војске Србије је пре четири године направио рачуницу поновног увођења обавезног војног рока. Обука само у првој години однела би из буџета 70 милијарди динара.


Војник рок у 14 европских земаља

Од 40 европских држава, обавезно служење војног тока постоји у 14.

У Швајцарској је војни рок обавезан за све мушкарце од 18 до 34 године. Обука траје 21 недељу, а сваке године се иде на дообуку. Швајцарци су досад три пута излазили на референдум о укидању обавезног служења, и сва три пута су гласали против.

Војни рок је у Израелу обавезан, како за мушкарце, тако и за жене. Мушкарци служе три године, а жене две.

Норвешка је била прва земља НАТО-а која је проширила регрутацију на жене. Она је такође била једна од првих земаља у свету које су трансродним особама омогућиле да служе војни рок.

У Аустрији мушкарци могу да бирају између шест месеци војне службе и девет месеци цивилне. Аустрија је дозволила трансродним особама да уђу у војску 2004. године.

У Турској трајање основне војне службе варира од шест до 12 месеци.

Служење војске није обавезно у Албанији, Белгији, БиХ, Бугарској, Хрватској, Чешкој, Немачкој, Мађарској, Ирској, Италији, Северној Македонији, Црној Гори, Холандији, Шпанији, Словенији, Румунији...


Иако чак 70 одсто грађана сматра да је потребно вратити обавезно служење војног рока због дисциплине младих и традиције, то баш и не значи да радо иде Србин у војнике, пошто је, како истичу аналитичари, тек сваки трећи младић спреман да обуче маскирну униформу.

– Када радите анкету о војсци међу средњошколцима, бруцошима и студентима, већина ће и даље подржавати враћање обавезног војног рока. Али, кад их питате да ли би били спремни да обуку униформу, ту већ проценти падају испод 30 одсто па чак и на 20 одсто, у зависности од година испитаника – указује војни аналитичар Владе Радуловић.

Уколико држава да зелено светло за повратак обавезе, обављаће се упућивање регрута. Она ће се односити на младиће, старости између 18 и 26 година, при чему ће професионални састав остати непромењен и убудуће ће чинити окосницу оружаних снага. Како год у финалном облику био дефинисан, јасно је да нови војни рок неће имати много везе са концептом ЈНА, који још увек није ишчезао из сећања већине грађана Србије.

Нови модел служења уважиће низ околности, које раније нису биле приоритет. Високо међу њима је школска спрема, од које ће зависити упућивање у род војске и распоред у јединицама. Такође, нови модел војног рока одвијаће се по новим, знатно строжим стандардима.

М. Бозокин

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести