Цене старијих станова су у већем расту за 9,26 одсто, док је у сегменту „новоградње” односно куповине од инвеститора раст цена износио 6,26 одсто.
У трећем кварталу 2023. године, у односу на исти период 2022., забележен је пад броја купопродаја у Новом Саду за 984 уговора (34,9 посто), у Београду за 1.722 уговора (21,4 посто), Нишу за 147 уговора (15,3 посто) и Крагујевцу за 93 уговора (12,8 посто).
У Новом Саду је више продато старијих станова у односу на новије и то 461, док је од инвеститора прометовано 340 некретнина. Распон цена је, такође занимљив, јер староградња држи примат, па је квадрат достигао 3.547, док је минимална цена 575, а просечна цена је 1.850 евра. До сада, бар по извештајима Републичког геодетског завода, није забележено да је цена старијих станова достизала толику цену.
Током другог квартала, максимална достигнута цена у Новом Саду за старију градњу није прелазила 3.143 евра.
Квадрат новијих станова у трећем кварталу није прешао 3.295, док је минимална цена 507, а просечна 1.845.
Најскупље некретнине у Београду
Најскупљи стан је коштао 2.219.888 евра, површине је 346 квадрата и налази се на локацији Београд на води, у градској општини Савски венац.
Ту је, у стану у новоградњи површине 151 метар квадратни, продат и најскупљи квадрат стана у Србији и коштао је 9.475 евра.
- Највећи број склопљених купопродајних уговора у трећем кварталу 2023. године које су доставили јавни бележници на подручју Основног суда у Новом Саду (територије града Новог Сада и општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) и то 2.350 – појашњено је у извештају Републичког геодетског завода.
Најновији подаци, као и они из претходних година, показују да мали број станова нови власници купују посредством кредита, а и да је тај број у опадању како у Новом Саду, тако и у Србији.
- На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу ове године 6,6 посто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 3,7 процентних поена мање у поређењу са трећим кварталом 2022. године. Из кредита се, најчешће, плаћају станови. У трећем кварталу 2023. године, 16,6 посто станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима, што је за 9 процентних поена мање у поређењу са трећим кварталом 2022. године – појашњено је у извештају РГЗ -а.
С. Аничић Илић
