(ФОТО) Пановски: ЈАКЕ ЗАДРУГЕ један од кључних елемената пољопривредног развоја! У припреми за наредну БУЏЕТСКу годину и посебни ФОНДОВИ

Нови трендови задругарства у АП Војводини – била је тема панел-дискусије коју је организовао Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство у сарадњи са Задружним савезом Војводине, у оквиру 91. Међународног сајма пољопривреде.
v
Фото: vojvodina.gov.rs

О томе где ресорни секретаријат види задругарство у будућем периоду и на који начин ће помоћи да домаћи задругари достигну ниво оних у Европској унији, на панелу је говорио подсекретар Александар Пановски.

Развој задругарства, односно умрежавање наших пољопривредника и кооперативни рад, један је од кључних елемената пољопривредног развоја. Тешко да можемо говорити о озбиљном пољопривредном развоју и развоју пољопривредне производње без јаких и снажних  задруга, без односа према задругарству који ће поспешивати његов  даљи развој и развој задругара, казао је Пановски.

Он је подсетио на то да је Покрајински секретаријат  за пољопривреду у сарадњи са стручњацима из Задружног савеза Војводине урадио Елаборат који је дијагностичка основа и документ од којег се полази у будућем раду на развоју задругарства.

За кратко време смо већ успели да, на основу препорука које смо добили у елаборату, задруге које спадају у такозвана средња привредна друштва укључимо у наше конкурсне линије, односно у конкурс за набавку система за наводњавање, који траје до 24. маја, истакао је Пановски и појаснио да до сада те задруге нису могле да учествују на овом конкурсу.

Фото: vojvodina.gov.rs

Он је истакао да на њему могу учествовати и задруге које под ратарским усевима имају више од 100 хектара. Како је додао, до сада 63 одсто таквих задруга није испуњавало услове ни критеријуме за учешће.

Наше је стратешко опредељење, и већ сада у припремама за наредну буџетску годину разматрамо могућност да формирамо посебне фондове који ће бити намењени  искључиво задругама како бисмо им омогућили да користе одређене националне мере, казао је Пановски и додао да су тренутно и највеће задруге, које имају највеће површине под ратарским усевима, пре свега усмерене ка коришћењу европских средстава.

Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ истакла је да задругарство код нас има дугу традицију, те да одолева свим условима пословања и данас представља значајан фактор у нашој пољопривреди.

С друге стране, представља и ослонац задругама у овим кризним годинама и помогло је пољопривредницима да лакше преброде године иза нас, нарочито прошлу, која је позната по ниским ценама пољопривредних производа и високим трошковима репроматеријала, рекла је Несторов Бизоњ истакавши да многи пољопривредници без задруга  у таквим условима не би могли засновати нову производњу.

Она је додала да је циљ да се број задруга повећа.

Фото: vojvodina.gov.rs

Један од фактора њиховог развоја јесте додавање вредности њиховом производу и у том правцу идемо. Надамо се да ћемо мотивисати наше пољопривреднике да се удружују и лакше послују у овим конкурентним условима, рекла је председница Задружног савеза Војводине.

Директор Земљорадничке задруге „Бешка“ Драган Лончар истакао је да производне снаге мењају  производне односе у друштву, те да будуће време морамо дочекати у новим релацијама.

То значи да се морамо прилагодити времену и технологији која долази, а задружна формула је једна од могућности које ће нам обезбедити и контролу квалитета примарних производа и  однос према  екологији, и количину наступа на тржишту, и  прави и здрав пласман онога што долази из пољопривреде, рекао је Лончар.

Фото: vojvodina.gov.rs

Ивана Ђурановић Веселинов из Економско-трговинског одељења Амбасаде Шпаније пренела је искуство те земље у области задругарства. Како је навела, Шпанија има развијено задругарство, задруге су носилац пољопривредног успеха у тој држави и чине скоро 30 одсто извоза у прехрамбеном сектору.

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести