Газдинство Роквић има 10 катастарских јутара под облачинском вишњом, која је аутохтона сорта у Србији, а у последње време се засади доста шире у Војводини.
- Бавимо се производњом вишње, али сав род не продајемо као сировину него се трудимо да што више вишње прерадимо у финалне производе, yемове, сокове, ракије и ликере, да би остварили бољу зараду. За сада већи део рода продајемо прерађивачима, него што иде у сопстевну производњу, али настојимо да тај однос обрнемо - наглашава Секула Роквић.
Роквићи су одавно у пољопривреди и пре су се бавили ратарством и повртарством, међутим пре четири године су се посветили воћартсву, подигавши засад облачинске вишње. На то су се, како вели Секула, определили највише због радне снаге које нема довољно.
- Повртарством смо се бавили три деценије, пре свега црним и белим луком и кромпиром, па смо у недостатку радне снаге морали прећи на производњу која захтева мање физичког рада и више се ради машински - објашњава Роквић. - Прихватили смо чињеницу да су улагања у старту доста већа, јер требало је подићи засад, систем за наводњавање и ограде, такође и за механизацију, али ми очекујемо да ће се улагања исплатити. Експлоатација засада облачинске вишње, када доспе на род је од 25 до 30 година…
Да би производња вишања била економична, неопходна је машинска обрада и брање, указује наш саговорник.
- Ако немате машинско брање на садашње цене је неисплативо производити вишњу. Ове сезоне је цена облачинске вишње прве класе била 45 динара килограм, па ко је бербу обављао ручно, није могао да се покрије, јер учешће берача у килограму рода је око 30 динара. Ручним брањем вишања не може се бити ни на нули. После четири године, ове сезоне смо имали први економски род, мада рода има мало већ од друге године, у трећој години род се повећава, а ове године смо имали економски род 9,1 килограма по стаблу што је за ову старост засада одлично - указује Роквић, напомињући да максимални род облачинске вишње од шесте и седме године се постиже по стаблу 20 до 25 килограма.
У газдинству Роквић се ради породично, па смо тако на штанду на недавном Новосадском сајму уз Секулу затекли супругу Виду и сина Страхињу, који су посетиоцима за дегустирање и продају нудили производе газдинства, али припомажу други син Лазар и снајка Сенка, брат Драган, Дарија, Маја, зет Немања. Секула Роквић је по струци електротехничар енергетике, дуго година је радио у Шећерани у Врбасу, па је пре 11 година напустио посао и пословну енергију сада улаже у пољопривреду.
- Радимо више ствари у породици, тако да смо сви у послу. У власништву имамо око 70 јутара земље. Заступљено је ратарство, бавимо се прерадом соје и складиштењем житарица, али и другим делатностима које немају додирних тачака са пољопривредом - сазнајемо од Секуле Роквића.
Он је задовољан првом економском бербом облачинске вишње, зато што нису испоручили прерађивачима род одмах из бербе, него развијају и прераду вишње.
- Прерадили смо око четвртине овогодишњег рода и пласманом прерађевина постижемо много бољу цену него да вишњу продајемо као сировину. Правимо четири врсте yема и сок од вишње, ракију вишњевачу, лекер од вишње на бази наше вишњеваче, а понуду смо допунили и чоколадним ликером. У припреми је производња вина од вишње, такође и компоти, са којима ћемо стартовати следеће године - појашњава Роквић.
Он уверава да сопственом прерадом вишње, удвостручују финансијске ефекте, ако не и више, у односу на продају вишње као сировине.
- Тржишта за наше квалитетне производе има. Ракија вишњевача се јако ретко производи, а испоставило се да нам је ликер од вишње најтраженији производ, зато што ми у бази за ликер имамо нашу ракију од вишње, а укус ликера није исти ако је база ракија од јабуке или шљиве - напомиње Роквић.
Газдинство Роквић се први пут својим производима представило на недавном Новосадском сајму, као гости на штанду Туристичке организације Војводине...
- За нас је то потврда да имамо квалитетне производе. Видимо да је онлајн продаја будућност, нарочито док траје пандемија короне, па се тако и организујемо. Они који једном пробају наше производе и увере се у квалитет, постају сталне муштерије - категоричан је Роквић.
Газдинство Роквић је за подизање плантаже облачинске вишње користило подстицајна средства Покрајинског секретаријата за пољопривреду, за систем за наводњавање и ограђивање воћњака. То је, према речима Секуле Роквића била значајна подршка, јер су улагања у подизање засада велика, а добијене субвенције за систем за наводњавање и ограуд износиле су повраћај средстава 60 одсто, без ПДВ-а.
Милорад Митровић
Фото: М. Митровић и приватна архива
