Очекивања су да у овој сетви неће бити значајнијих одступања у погледу површина које ће пшеница заузети ни што се тиче трошкова сејања. Лане је под пшеницом, по подацима „Жита Србије”, било 570.000 хектара, док је Републички завод за статистику сабрао да смо је имали на 595.000 хектара. У жетви смо добили два и по милиона тона хлебног зрна, а просечни принос је био 4,6 тоне по хектару.
– Ове јесени превиђања су да ће се жито посејати на око 600.000 хектара – каже Вукосав Саковић из „Жита Србије”. – Година је била добра за пшеницу, оптимални услови под којим је род сазревао, па и лепа цена, поготово после жетве, допринеће да ратари имају разлога да и ове јесени посеју пшенице на приближно истим површинама као и лане.
Трошкови, како је навео, биће као и прошле године.
– Нешто је мало појефтинила нафта, док се цене вештачког ђубрива и семена нису мењале па ће по хектару коштати, без евентуалних трошкова за аренду, од 70.000 до 80.000 динара.
Аграрни савез Србије израчунао је, али по јутру, да ће сетва коштати као и лане 75.000 динара. У ту ену улазе трошкови машинске обраде њиве, 25 литара нафте по јутру, 250 килограма вештачког ђубрива, просечна цена аренде од око 300 евра, и домаћег куповног семена између 160 и 180 килограма. Уколико ратари у сетви буду користили своје семе, трошкови ће бити испод 70.000 динара, па и ниже, ако буду сејали на својој земљи и не буде требало да плаћају закуп ораница.
– У наредној жетви инсистираћемо на томе да се пшеница плаћа по квалитету зрна, премда већ има појединих откупљивача који су зрно у овој жетви плаћали два динара више по килограму због тога што се могло користити за људску исхрану, у пекарској и млинарској индустрији – казао је Ненад Манић из Аграрног савеза Србије.
На северу Бачке, по речима ратара, већ од наредне седмице кренуће у сетву јер је време идеално за то: после кише земља није сува, а метеоролози најављују и лепе јесење дане, па постоје сви преуслови да семе и брзо никне.
– Пшеница се сеје због плодореда и сламе потребне за сточарство, и што је то земљорадницима први приход у години, али је неће бити посејано ни више ни мање него ранијих година – казао је Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника.
Упркос кампањи Министарства пољопривреде и семенских кућа да у овој сетви пољопривредници користе куповно семе, Киш каже да ће већина ратара, као и до сада, сејати и своје семе, такозвану таванку.
– Пољопривредници знају како семе треба да дораде за сетву и провере клијавост па ће проћи бар три пута јефтиније него да га купе јер килограм семена, у зависности од сорте, кошта око 60 динара, а по хектару, у зависности од сорте, треба око 200 килограм семена – казао је Киш.
Ратари ће у већини случајева сетву радити у коперацији са земљорадничким задругама и од њих добити и вештачко ђубриво, а неки и семе, па ће им ти трошкове бити одбијени када се пшеница скине. Једино што ће, у зависности од временски услова, куповати су заштитна средства.
Светозар Мургашки са Ченеја, надомак Новог Сада, каже да сваке године купује семе пшенице па ће тако бити и ове.
– За десетак дана се надам да ћу сејати пшеницу – нагласио је Мургашки, наводећи да цена жита током жетве није била по мери пољопривредника, осим у једном – што су први новац у години добили на гомили.
Због тога, каже, али и због луцерке коју планира да посеје, после жетве ће и ове јесени сејати жито. З. Делић
Хлебно жито поскупљује
На Продуктној берзи у Новом Саду јуче је килограм пшенице коштао 19,20 динара, без ПДВ-а, што значи да цена иде навише. Током жетве била је око 17,50 динара.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин очекује да у наредним седмицама килограм жита стигне до 20 динара, без ПДВ-а, али сматра да неће прећи две десетице.
– Није реално очекивати да ће бити изнад 20 динара, премда, ако се узме ПДВ од осам процената, већ прелази 20 динара – навео је он.
