Права жетва, каже,тек треба да почне за недељу дана. Лане у ово доба килограм сунцокрета је вредео 35 динара
– На њивама с којих је род већ скинут принос се креће око две тоне по хектару, а требало би да буде од три тоне навише. Како је сунцокрет родио у окружењу још се не може говорити јер и тамо тек треба комбајни да уђу у њиву – наглашава Киш.
По речима пољопривредника из Банатског Новог Села Зорана Сефкеринца, килограм новог сунцокрета у Земљорадничкој задрузи „Миленијум” цене 30 динара, без ПДВ-а, што паорима никако не одговара, али немају избора. – Род се мора скинути и негде лагеровати па немамо излаза, мада међу паорима колају приче да у Уљми и другим местима око Вршца сунцокрет има цену од 44 до 48 динара, с ПДВ-ом.
– Цена новог рода сунцокрета ће биће шаролика и зависиће од тога какав је договор направљен између произвођача и откупљивача – каже директорка Удружења пољопривреде при Привредниј комори Војводине Огла Чуровић.
Она скреће пажњу на то да од јуна цена сунцокрета на светским берзама пада те да ће ове године Украјина имати 14,5 милиона тона сунцокрета, а Русија од овогодишње жетве добити 11 милиона тона. – То је половина светске производње па ће и домаћа цена бити у складу с кретањима на светским безрама.
– Домаћи откупљивачи у Крагујевцу нови сунцокрет плаћају 40 динара – каже пољопривредник из тог града Радиша Најдановић.
По његовим речима, то је аконтативна цена, с ПДВ-ом.
– Толико су нам обећали пре жетве и за нас је то реално, мада чујемо, додуше незванично, да ће тона новог сунцокрета бити 375 евра, па ће нови род бити и скупљи – каже Најдановић, и додаје да је и у Шумадији род сунцокрета због суше подбацио. – Жетва почиње тек за неколико дана. Очекујемо да ће бити принос од две до две и по тоне по хектару.
Олга Чуровић процењује да ће просечан принос сунцокрета бити око 2,6 тоне по хектару, мада је, наводи, још незахвално износити процене о приносима јер ће, по свему судећи, бити различити.
– У неким деловима је било више кише, а негде је није било уопште. Али је у односу на земље у окружења наша земља најгоре прошла. И Румунија, Бугарска, Мађарска, Хрватска су имале кишу само код нас није падала, или, ако је било падавина, слабо су налиле усеве – наводи она.
По њеним речима, лошији принос може поправити чињеница да је ове године посејано више сунцокрета него лане. У овогодишњој ратарској производњи та уљарица заузима 220.000 хектара.
З. Делић
