Нова књига “Син црног четвртка”, у преводу Наташе Вујоновић, је аутобиографски портрет уметника као младића у Чилеу током бурних тридесетих година прошлог века. У његовој књизи ”Где птица пева најлепше”, како наводи издавач, усред фантастичне гунгуле циркуса, тарота, католичког и јеврејског мистицизма, сексуалне екстраваганције, политичког насиља и духа мудрог рабина који служи као саветник пратили смо претке Ходоровског који су пребегли у Чиле. Сада, у књизи “Син црног четвртка”, сам Ходоровски преузима главну улогу док нас уводи у незаборавни ансамбл његових раних година у Чилеу тридесетих година. Баш као што чини у свим медијима од филма до стрипа, од мистичке филозофије до фикције, Ходоровски и овде приказује своју неограничену способност стварања универзума пуног чудеса, ужаса, хумора, магије и космичке истине који премашују наше најлуђе снове. ”Син црног четвртка” је узбудљив роман једног од наших најдрагоценијих мајстора. Опус Ходоровског, који је још у младости напустио Чиле и сада живи у Француској, обухвата више од 20 књига, 6 култних филмова међу којима су “Фандо и Лис”, “Света планина”, “Ел Топо”.
Могућности искрене комуникације
На врху листе најчитанијих књига у издавачкој кући “Геопоетика” је други роман ирске списатељице Сали Руни “Нормални људи” (преводилац Вук Шећеровић), проглашен Књигом године за 2018. у Великој Британији у врло оштрој конкуренцији.
Ово признање додељује се у осам жанровских категорија, да би на крају био проглашен свеобухватан победник. Сали Руни је успела да освоји награду у категорији фикције, али и да тријумфује испред свих осам категорија.У питању је ауторка која је запажена у књижевном свету већ дебитантским романом “Разговори с пријатељима” , а критичар “Нујоркера” назвао је првим великим романописцем генерације миленијалаца. Љубавну причу о момку који среће девојку издавач најављује као испичану на другачији начин, бавећи се питањем могућности искрене комуникације у компликованом, постиронијском свету. Светска критика доделила јој је епитет будућег класика, указујући да је у емотивном и сексуалном погледу роман запањујуће искрен, истовремено нежан и мудар, духовит и топао. То је језгровита и саосећајна студија о небројеним начинима на које мушкарци и жене покушавају да се међусобно разумеју и у томе пречесто не успевају.
Сали Руни (Каслбар, Ирска, 1991) за први роман добила је награду листа Сандеј тајмс/ПФД за Младог писца године. Добитница још неколико књижевних награда: Коста, Вотерстоунс за књигу године и Пост Ирисх, такође за роман године,а била је и у најужем избору за низ других признања.
Историјско завештање
Први превод новог романа “Живот се самном много поиграо” Давида Гросмана, великог израелског аутора и једног од најзначајнијих савремених светских писаца објавила је Издавачка кућа “Архипелаг” у преводу са хебрејског Душице Стојановиц Чворић.
Роман је посвећен судбини Еве Панић Нахир и прати њен живот од Чаковеца, преко Београда и Варварина, до Голог отока и одласка у Израел, где је деценијама живела у кибуцу. Наша јавност је о животу Еве Панић Нахир, по којој је створен лик Вере у роману, сазнала на основу ТВ серије коју је о њеном животу и страдањима на Голом отоку направио Данило Киш осамдесетих година. Говорећи о настанку романа Гросман наводи да му је пре више од двадесет година Ева Панић испричала свој живот желећи да он напише причу о њој и њеној ћерки Тијанин Вејџис. Обе су биле великодушне и дале му потпуну слободу да исприча њихову причу, као и да у њу унесе машту и оно што се није десило у стварном животу. Гросманова јунакиња, како указује издавач, оставља велико завештање самом својом несвакидашњом и узбудљивом причом у којој оживљавају сложена историјска времена и чудесне људске судбине.
Давид Гросман (Јерусалим, 1954) познат као романсијер, приповедач, есејиста и драмски писац, аутор је луцидних и провокативних ангажованих текстова и политичке публицистике, најчешће посвећених блискоисточним темама. Дела су му преведена на 25 светских језика, а добитник је низа најпрестижнијих међународних награда за књижевност.
Н. Попов
