Породица Балашевић донирала опрему новосадској Академији уметности

Захваљујући донацији породице Балашевић, Академија уметности у Новом Саду од јуче је богатија за техничку опрему у вредности од 30.000 евра.
Академија уметности/Синиша Бокан и Оливера Балашевић
Фото: Академија уметности/Синиша Бокан и Оливера Балашевић

Звучници, миксете, плејери, били су видљиви голим оком, а у металним заштитним коферима спаковано је још триста чуда која омогућавају техничке услове за озвучавање и видео-пројекције.

Уговор о донацији са Оливером Балашевић потписао је декан АУНС Синиша Бокан. Он је појаснио да је реч о опреми која је користила за потребе промоције филма “Као рани мраз” Ђорђа Балашевића, а да ће сада бити велики подстицај за рад студената, прецизније за њихово драмско и музичко стваралаштво.

Фото: Академија уметности

– Ово је подстицај пун радости стварања од породице која зна шта је то. Поклон опреме која може да буде и путујући биоскоп је пример доброчинства и племенитости - речи су благодарности с којима је декан АУНС Синиша Бокан примио поклон.


Лепа, алсирота

Оливера Балашевић је јуче дискретно искористила прилику да, пројекцијом анимираног филма о свом животу, јавност подсети на свој роман “Планета двориште”. Директно, пак, са много емоција, осетним променама у гласу и држању, навела је да у тешким данима за њу и њене, на наличју туге за Ђорђем, породица Балашевић трпи велики јавни притисак, нагађања о тестаменту.

„Што се тиче имовинске расправе, како се то правно зове, иако термин расправа није прави за нашу породицу, сва имовина је за децу ”, поручила је Оливера Балашевић, завршивши причу да ће, као у познатој песми, бити и остати вољена као лепа ал’ сирота. 


Оливера Балашевић је исто бирала речи којима се обратила окупљенима на потписивању уговора у кући у којој је студирало двоје од њених троје деце - Јована и Јелена, што је навела и као главни разлог за донацију. На кофере пуне технике се осврнула као на оне који памте емоције и аплаузе публике, а кратком причом осврнула се и на свој жути кофер који је понела са собом из Зрењанина. У жутом коферу, попут сликовнице на расклапање, носи сав свој мираз, дух родног града, индустријског, одважног, града олимпијаца, ђака, концерата, представа...

- Најпре, град чине педагози, професори који се памте као непоткупљива стража. Хвала професорима и грађанима Новог Сада, свима онима који су учествовали у дану када је Ђорђе отишао – споменула је Оливера Балашевић и смрт великог уметника, бескрајно тужни догађај који још увек има снажно емотивно дејство. – Због пандемије короне, шоу-бизнис је стао, али образовање не би смело.

И. Бурић

Zrenjanin
23.04.2021 • 21:13
Svaka vam čast, Balaševići. Đole bi bio ponosan na vas. Još da takav ponos pokaže i grad Novi Sad, pa da neku ulicu ili trg nazove njegovim imenom pre nego što mu se pesme pojave u čitankama. I Zrenjanin (koga je Đole opevao više od svih pesnika zajedno) bi mogao da se pokaže. Za početak, na primer, da onaj bezimeni most kod SUP-a (gde Olja beše zaprošena) nazove njegovim imenom.
Анонимни
24.04.2021 • 16:55
Ljudi svaka cast za Balasevice ali bilo je i ima i drugih sto zivih dto nazalost pokojnih licnosti humsnih i vrednih svakog pomema pa ne iskacu u javnost i po guglu svaki dan. Uz duzno postovanje
EUR/RSD 117.5736
Најновије вести