Ружица Сарић, члан ауторског тима БИНЕ: Прошлост необичних боја

Шеснаесто издање Београдске интернационалне недеље архитектуре - Бина биће одржано од 22. априла до 20. маја 2021. у организацији Друштва архитеката Београда и Културног центра Београда.
БИНА/Ружица Сарић
Фото: БИНА/Ружица Сарић

Како је јуче најављено на конференцији за новинаре, у фокусу овогодишњег Бина програма је Београдска школа становања, која својом ширином обухвата бројне подтеме релевантне не само за престоницу Србије, већ се могу применити и на бројна друга урбана насеља широм наше земље, која су грађена у периоду од завршетка Другог светског рата до осамдесетих година прошлог века. Бина се ове године реализује кроз четири програмске целине, у које се убрајају и тзв. програмске шетње. А један од тих популарних излета имаће за одредиште сам север Војводине –  Суботицу.

– Суботица је на прелому 19. и 20. века била трећи по величини град у Угарској, град у полету, који се убрзано развијао и градио баш у доба сецесије, актуелног интернационалног стила у архитектури и уметности тог времена – каже за „Дневник” Ружица Сарић, једна од чланица ауторског тима манифестације. – Данас Суботица има преко 100 објеката изграђених у духу сецесије, а ми ћемо обићи 15 најзначајнијих. За многе ће то бити излет у прошлост, обојену необичним бојама и веома различитим материјалима, са орнаментиком валовитих линија, природних форми листа, цвета и живих бића. Све што изазива покрет а против монотоније. Такође ћемо бити у прилици да видимо како се град Суботица односи према тако значајном фонду објеката сачуваних до данас, и колико улаже у очување свог културног наслеђа.

Како видите развој Бине?

– Београдска интернационална недеља архитектуре траје већ 16 година и могу рећи да је највећи успех континуитет. Успели смо да прикажемо програм занимљив широкој публици, а у исто време да доведемо врхунске професионалце са домаће, регионалне и светске сцене.  Остварили смо жељу да Бина учествује у европским пројектима. Такође смо својим активностима омогућили оснивање do.co.mo.mo. Srbija, националну секцију do.co.mo.mo. International.


Свака неправилност има последице

Колико је данас цењена архитектонска струка у Србији колико може да допринесе просторном организовању градње која би пратила тренутниграђевински буму престоници, али и другим градовима?

– Град се развија и гради на основу планских докумената. Важно је да сви стручњаци који су позвани да учествују у креирању ових планова буду респектабилни и да то раде савесно, визионарски а са великим поштовањем према наслеђу и природи. Такође је веома важно да грађани буду добро информисани о јавном увиду у ова планска документа када они сами могу утицати на промене пре него што та документа буду и озваничена. Архитекта на крају пројектује према смерницама из тих докумената. Уколико сви учесници овог процеса раде по правилима струке и савесно,  добија се квалитетан резултат у интересу града и грађана. Свака неправилност има последице.


У вашим програмима бавите се стамбеним насељима која често узимамо здраво за готово као обична, попут новобеоградских блокова. Шта је то у тим и таквим насељима на шта треба да обратимо пажњу?

– Та насеља су пројектована потпуно другачије него данас. Много више пажње је било посвећено потребама појединца и породице у организацији стана. Пројектовање јавних простора је био велики изазов који је резултирао квалитетним партерним уређењем и инспиративним зеленим површинама унутар насеља или блока. Био је јасно дефинисан и протокол одржавања како стамбеног фонда, тако и заједничких површина. Нажалост, током времена околности су се промениле, сведоци смо тренутног стања ових насеља. Требало би поставити нове протоколе управљања по угледу на успешне моделе у окружењу, како бисмо вратили достојанство овим насељима и блоковима и онемогућили изградњу нових објеката на слободним заједничким површинама.

Шта представља Београдска школа становања и зашто је фокус овогодишње Бине на периоду од 1950. до 1980?

– Цитираћу ауторку изложбе, Тању Дамљановић Конли, која каже: „Београдска школа становања у свом успону од 1960-80. досегла је висок ниво пројектовања стамбених суседства као мало која земља Европе и света. Њени протагонисти стицали су знања кроз размену искустава са најпрогресивнијим мислиоцима о стамбеној архитектури, од Велике Британије и Француске, до Скандинавских земаља. Релевантност њихових идеја најбоље се показује у чињеници да су са малим квадратурама станова достигли несразмерно високе стандарде становања. Осим размишљања о партикуларним стамбеним јединицама, третирање суседства као заједнице са којом ће се житељи идентификовати потпомогнуто је промишљањем јавних садржаја према којима ће насеље гравитирати. Ово су примери добре праксе који би могли послужити као подстрек за преиспитивање галопирајуће стамбене изградње са којом се Београд тренутно суочава”.

У којој мери Бина сарађује са сличним организацијама и манифестацијама у иностранству?

– Бина је цењен партнер у ЕУ пројектима. Почели смо сарадњу преко Друштва архитеката Београда у веома високо оцењеном пројекту „Недовршене модернизације - Између утопије и прагматизма”, који је претходио изложби у МоМИ „Ка бетонској утопији: Архитектура у Југославији”. На основу сарадње на овом пројекту Бина је била позвана за члана тренутно најутицајније и најзначаније платформе у оквиру програма Креативна Европа - Future Architecture Platform. То је јединствен ЕУ програм у области архитектуре који чини низ најзначајнијих и међусобно повезаних архитектонских збивања и догађаја у Европи који ствара контекст за размену, пренос знања, дискусију, образовање и презентацију нових идеја о будућности архитектуре. Још један значајан ЕУ пројекат у којем је Бина учествовала је „Градови дељења - Креативни моменат”. Бина је изградила и једну физичку структуру - Скандинавски павиљон кроз Нордиц фонд и учешће студената из Београда и Норвешке, замишљен као изложбени простор за  младе архитекте и студенте уметности.

Где видите простор за евентуално проширење програма Бине и имате ли неоствараних планова, које бисте у наредним издањима могли да реализујете?

– Нисмо у могућности да планирамо много унапред, тако да се Бина и даље прилагођава приликама у датом моменту. Могу да наведем једну иницијативу за коју сматрамо да је значајна. Наиме, Београду је потребан простор за архитектуру. Простор који ће током целе године својим активностима бити усмерен на архитектонске теме, а по угледу на Архитектонски центар у Бечу (AzW) или пак на Музеј архитектуре И обликовања у Љубљани (МАО), али свакако примерено нашим могућностима и условима.

Никола Марковић

EUR/RSD 117.5685
Најновије вести