Научни скуп у Спомен збирици Павла Бељанског о Петру Лубарди

Спомен збирка Павла Бељанског и Кућа легата приредиле су научни скуп посвећен богатом уметничком делу једног од наших највећих сликара 20. века Петра Лубарде (1907-1974) у оквиру пратећег програма ретроспективне изложбе која до 5. новембра траје у Спомен збирци, а затим се сели у Београд.
lubarda, vzubac
Фото: Фото: Владимир Зубац

У уводној речи др Јасна Јованов, управница Спомен збирке је најавила учешће 12 еминентних стручњака из Македоније, Црне Горе и Србије који су представили нова открића из Лубардине биографије и дали потпунију анализу његовог опуса. Филип Брусић Рено, директор Куће легата представио је Легат Петра Лубарде у његовој кући у Илинчићевој улици у Београду и све перипретије које су пратиле претварање ове збирке у савремени музеј посвећен стваралаштву једног уметика.

У име породице, Ђина Лазар, Лубардина сестричина представила је рад Фондације коју су 2005. основали у Херцег Новом у тежњи да очувају име и дело овог уметника, а Спомен збирци и Кући легата уручене су захвалнице за успешну сарадњу. Документациони фонд Спомен збирке богатији је од јуче за један документ који су на поклон добили од Фондације.У питању је венчани лист Петра Лубарде са потписима кумова Павла Бељанског и Марка Каваје, кумова на венчању, што свакако говори о дугогодишњем пријатељству сликара и колекционара. Научни скуп је званично отворио Мирослав Штаткић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Излагања пријављена за овај научни скуп биће објављена у зборнику који ће почетком децембра бити представљен у САНУ у Београду у време одржавања Лубардине изложбе. Међу њима је рад Јелене Давидовић о Лубардином циклусу “Крагујевац 1941” инспирисаном трагичним стрељањем у Шумарицама који је уметник поклонио Спомен парку “Крагујевачки октобар”. Гост из Скопља, др Кирил Пенушлиски, представио је изложбе које је Лубарда приредио у главном граду Македоније, као и његове слике из тамошњих музеја и приватних збирки.

Фото: Покрајинска влада

Магистар Петар Ћуковић из Подгорице бавио се, пак, генезом једне слике “Ноћ у Црној Гори” из 1951. сматрајући да је идеалан модел за анализу карактера новог Лубардиног језика, док је др Жарка Свирчев из Бечеја интерпретирала је вербално и визуелно “писмо” Винаверове песничке збирке “Европска ноћ” за коју је Лубарда 1952. наменски радио графике. Излагање др Јасне Јованов било је посвећено монументалним платнима “Битка на Вучјем долу” и “Симфонија оријента”, чије су теме и локалне и универзалне, позициониранним у сам врх југословенске уметности. Др Јелена Стојановић је одабрала Лубардину слику “Борба петлова” из 1955. која се налази у Гугенхајм музеју у Њујорку, како би се бавила начином реконтекстуализације хладноратовског модернизма.

Др Јеша Денегри представио је Лубардино учешће на Бијеналу у Сао Паолу у Бразилу 1953. на коме је награђен, а његова слика “Фантастична звер” од тада је у поседу једне иностране уметничке колекције. Мр Милана Квас се бавила првом Лубардином самосталном изложбом 1929. у Риму. О утицају Медитерана између два светска рата на Лубардино сликарство, са акцентом на дела из Спомен збирке, говорила је Јасмина Јакшић Субић ,а Дина Павић анализирајући архивску грађу Куће легата о узроцима и последицама уметниковог путовања у Индију. Мр Вања Јовановић бавила се конзервацијом слика и анализама колико су боје на бази нитроцелулозе које је од 1957. уметник користио утицале на каснију девастацију појединих дела.

Н. Попов

EUR/RSD 117.4890
Најновије вести