По свему што се до сада могло видети, укључујући и генералну пробу, публика ће бити у прилици да ужива у изузетном, маштовитом класичном балету, веома захтевном у сваком погледу, техничком, извођачком, кореографском...
– Осмислити балетску кореографију од самог почетка, практично од првог корака на сцени па до завршног поклона публици, не може се рећи ни да је лако ни да је тешко, већ је једноставно занимљиво – открива у разговору за „Дневник” кореограф Драган Јеринкић. – Наравно, постоји процес рада који јесте сложен, али и истовремено изузетно узбудљив. А он, наравно, почиње либретом. Тако сам и ја за његову основу узео чувени роман Карла Колодија и мало га модификовао, стављајући више фокус на догађаје из Ђепетовог сна.
Оркестром СНП-а дириговаће Александар Којић, сценограф је Далибор Тобyић а костимограф Мирјана Стојановић Маурич...
– Музика и покрет морају потпуно да се интегришу, кораци се морају стопити са звуком оркестра, костимима, сценографијом... Другим речима, предивна музика Нодара Чанбе, костими Мирјане Стојановић Маурич и сценографија Далибора Тобyића били су рам за балетске слике. А тих слика у „Пинокију” има чак 27, мноштво је ликова, те је нужно неколико пресвлачења и прешминкавања, како би се играчи трансформисали у најмање две, а неки и у три улоге. То јесте изузетно тешко, али показује и велику професионалност балерина и балетских играча.
Јеринкић открива да је музика изворно написана у три чина, али да је партитура за праизведбу редукована како би представа била краћа, у два чина, која ће при томе делити само кратка пауза од неколико минута, колико је потребно да се направи мало већа промена сценографије и играчи пресвуку и прешминкају. Јер, неки од њих се у наставку појављују у сасвим другим улогама...
– Најважније ми је током припрема „Пинокија” било управо то да проценим ко из ансамбла може да изнесе коју улогу. Њихова играчка техника се, наравно, подразумева, али је суштина у ликовима, карактеру... Рецимо, са Миланом Лазићем сам доста разговарао о Ђепету, и на крају је сјајно изнео ту улогу. У овим играчким годинама он и не треба да ради десет пируета, већ да донесе карактер представи. На неки начин сам и то желео да покажем кроз „Пинокија”, да су и колеге које мисле да можда више не могу да играју, итекако вредне на сцени. Зато сам и искористио апсолутно цео балетски ансамбл, да се види колико је неопходан и важан сваки члан, без обзира на године...
Поред Милана Лазића, који ће дочарати Ђепета, на премијери је улога Пинокија поверена Наојукију Ацумију, Лисац је Самјуел Бишоп, Плава вила је Катарина Кљајић, Мачка игра Александар Бечварди, Ђота – Игор Таубер, Цврчак ће бити Теона Радановић, Манђафуоко - Бранка Глигорић...
– Сама припрема представе је протекла у дивној атмосфери, заиста одавно нисам тако добро и квалитетно сарађивао са играчима. Иначе, композитор Нодар Чанба је у балет уклопио и једну прелепу абхаску игру, коју ће на премијери и првој репризи извести четири врхунска балетана из Абхазије, а они ће се појавити и са нашим играчима у финалу. Трошкове доласка, наступа и боравка солиста из Абхазије покрива Министарство културе те кавкаске републике и, реално, на њих ћемо моћи у будућности да рачунамо само када су у питању нека већа гостовања, фестивали... А када су наступи ван куће у питању, Балет СНП-а је до сада, због габарита матичне сцене, био хендикепиран, па су многе врхунске представе практично биле заковане за матичну сцену или су, у најбољем случају, могле да гостују у Сава центру, као у случају „Грка Зорбе”...
– Управо због тих проблема још у току процеса рада на „Пинокију” размишљао сам и о могућим редукцијама, кореографским, али и сценографским, јер и рикванди и кулисе могу да се по потреби сужавају, скраћују... И ова представа ће без проблема моћи да се изводи и на сценама које су за трећину мање од „Јован Ђорђевић”, што значи да ћемо моћи да наступимо и у Народном позоришту у Београду, и на сцени ХНК, у Сарајеву, можда Русији... И мислим да ће у овом балету, где год да га будемо изводили, уживати и млади и они старији, јер сам уверен у то да се нашег „Пинокија” не би постидела ниједна сцена на свету.
М. Стајић
