Јелена Томашевић: Концерт за душу у Новом Саду

Стидљива девојка из унутрашњости, Јелена Томашевић, телевизијској публици се први пут представила када је учествовала и победила у тадашњем такмичењу певача аматера „3К дур“, после чега је без много успеха покушавала да оствари своје снове и постане позната широкој јавности.
jelena tomasevic FF_L5628
Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Ипак, њен живот и каријера вртоглаво су се променили када јој је, наступајући са песмом „Јутро“, на фестивалу „Беовизија“ 2005. године за длаку измакла победа. Избегавајући скандале и певајући поп музику, за само неколико година изградила је каријеру велике уметнице коју сви изузетно поштују. Издала је два студијска албума, а готово све њене песме су постале хитови. Последњих година чланица је жирија у популарном шоу „Пинкове звездице“, па заједно са остатком екипе оцењује младе таленте и одлучује о њиховој „судбини“, а у њеном таленту ћемо уживати на концерту, у Малој дворани Спенса 24. новембра у 20.30 часова и то са „Новосадским Биг бендом“. Како нам је признала, дуго је планирала да одржи концерт на Спенсу, јер у тој дворани никада сама није наступала, па не крије да је због тога пресрећна.

„Девет година је прошло од претходног великог концерта који сам одржала у Српском народном позоришту. То ми је један од најлепших концерата у животу и са њега  носим предивне успомене. У међувремену ми се свашта издешавало, па ће публика на концерту моћи да чује моје песме са првог и другог албума и остале синглове. Осим тога, биће и песама које ја волим да певам за своју душу, да зачинимо мало репертоар“, рекла је Јелена Томашевић на почетку разговора за Дневников „ТВ Магазин“.

Већ дуги низ година повремено наступате заједно са „Новосадским Биг бендом“?. Како је дошло до сарадње?

„То је кренуло 2009. године када су почели да се одржавају концерти по позориштима. Тако је и дошло до наше сарадње. Они су тада написали нове аранжмане за моје песме и имали смо фантастична два концерта у Позоришту на Теразијама у Београду, где сам ја отворила и затворила ту позоришну сезону концерата. Затим смо имали концерт и овде у Новом Саду, а убзро након смо наступали и у Подгорици, Бања Луци и многим градовима. Обишли смо скоро целу Србију. Прошле године смо, такође, имали два фантастична концерта у Сава Центру. Част ми је да свирам са тако квалитетним музичарима и у тако великом саставу јер то мени као певачу много значи и даје целом програму на тежини.“

Споменули сте свирање, да ли можда и ви свирате неки инструмент или је Ваше главно „оружје“ глас?

„Ја нажалост не свирам, али планирам да почнем. Тек сада ме је ухватила та жеља и још увек не знам да ли ће то бити гитара или клавир. Велика жеља ми је да пратим себе на неком инструменту. Иначе, док сам била млађа и играла у фолклору стално сам била растрзана између певања, школе и концерата па тада нисам ни имала времена да учим да свирам, али никад није касно.“

Фото: Дневник (С. Шушњевић)


Албум изворних песама у припреми

Публика Вас је заволела кроз певање изворних и етно песама. Имате ли у плану да снимите албум таквог жанра?

„Имам. Са вашим Новосађанима Александром Бањцем и Бранком Копривицом спремам један баш такав албум. Немамо зацртани рок за завршетак, кад се буде десило, десиће се. Свакако да много причамо и размишљамо о томе и стално наступамо заједно. Све чешће ме зову да наступам са изворним песмама. Иначе, мало је познато да имам архивске снимке изворних песама које сам отпевала за „Радио Београд“. Ја сам детињства певала те песме са Бором Дугићем и певачком групом „Смиље“ у Крагујевцу, а била сам и најмлађи вокални солиста икада у КУД-у „Абрашевић“.“


Након успешне три сезоне поново сте део „Пинкових звездица“. Колико је тешко бити у улози судије и оцењивати малишане с обзиром на то да су деца веома осетљива бића?

„Ја се увек руководим тиме да су то мала бића која тек треба да се развијају и психолошки и физички и у сваком смислу тек треба да почну да расту и да због тога ми треба једноставно да им саопштавамо наше утиске. То на њих може да остави последице, страхове, фрустрације и неке комплексе. Ја се трудим да им, када треба нешто важно да им саопштим, то кажем на леп и софистициран начин и то се и у животу показало као један успешан приступ људима.“

Ви сте сваке недеље у додиру и у контакту са њима на снимањима, можете ли нам рећи како они реагују на камере и медијску пажњу, с обзиром на то да су се у јавности појавили коментари да снимања трају дуже него што би требало, те да се емитују у касним сатима?

„Ми снимамо преко дана, заиста то њих не ремети у том смислу и то тако функционише до самог финала, а шоу се емитује кад се емитује. Ми немамо утицаја на било шта друго. Жири је ту да ради свој посао, зато смо и позвани - да дамо свој суд о нечијем певању и утиску који тамо остављају. Све остало је ствар публике.“

Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Утисак је да је публика почела другим очима да вас гледа кроз ту емисију. Јесте ли се на неки начин кроз ту емисију ослободили треме па је публика могла да види и вашу другу страну, односно да реагујете када вас погоди нечија изведба, да сте духовити и позитивни?

„Раније нисам имала простора да покажем своју приватну страну, јер су се интервјуи сводили на питања и моје одговоре и углавном су били везани или за мог супруга Ивана или за посао па нисам ни имала прилику јавно да изражавам мишљење о другим стварима. Међутим, у „Пинковим звездицама“ заиста је другачија ствар, јер нисмо ми у центру пажње него деца. Мислим да је због тога тај програм тако успешан, јер смо ми у сенци деце. Ми смо ту као њихова подршка, као саветодавци и потпуно смо отворени на све реакције. Зато је тамо често и суза и смеха.“

Са позиције некога ко је учествовао у првом музичком такмичењу, какво је ваше мишење о данашњним талент шоу програмима? Колико се она разликују и колико су квалитетнија односно мање квалитетнија у односу на „3 К дур“ у ком сте се такмичили?

„Свако време носи свој печат па је ово дефинитивно време шоу програма певача. Видећемо до када ће то да траје, али дефинитивно хиперпродукција сигурно никоме не доноси добро, а посебно не певачима у послу. Ако сваке године излазе нови певачи, који не ураде ништа не знам уопште чему то штанцовање. Али, са друге стране боље да људи певају него да плачу. Ипак, кад сам се ја такмичила постојао је само „3К дур“ у ком су  „Неверне бебе” пратиле све певаче. Ми тада нисмо певали на матрицу уз пратеће вокале, већ смо излазили и уживо певали са тада најбољим бендом у региону. Прво смо имали трему од њих, а онда и од камере и публике. Снаћи се у таквом бенду и атмосферу је заиста био подухват за све нас који смо се ту такмичили. Ја сам поносна што сам поникла из таквог једног квалитетног шоу програма и драго ми је што сам ја данас у жирију шоу програма који негује односно подиже свест о томе шта значи таленат и шта значи марљивост.“

Владимир Бијелић

Фото: С. Шушњевић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести