Како се заштитити од удара грома?

Удар грома настаје повременим, наглим и снажним пражњењем електричног напона између облака и земље. Светлосну појаву која при томе настаје називамо муња, а звучну грмљавина, подсећа Кликс.
grom, pihabay
Фото: Pixabay

Од удара грома умире више људи него што их убија торнадо или неке друге елементарне непогоде, укључујући земљотресе, поплаве и вулкане. Удар грома заправо је масивни једносмерни струјни удар огромне енергије. Висина напона може износити неколико стотина милиона волти, јачине и до 200.000 ампера. Без обзира на тако велику енергију, удар грома је мање смртоносан од удара "техничке струје" високог напона, а настала оштећења показују значајне разлике.

Лекар др Адем Залихић за Кликс појашњава да је време контакта грома са телом тренутно и екстремно кратко (1-100 милисекунде), док је при удару техничком струјом контакт често продужен због тетаничке контракције мускулатуре, што је један од основних узрока тешких оштећења ткива и органа у унутрашњости тела. У највећем броју случајева енергија грома пролази само површином тела.

"Број настрадалих је нарочито велик на отвореном простору јер све више људи покушава пронаћи спас од свакодневних обавеза и гужве у разним одмаралиштима у природи.

Особе које се за време олује налазе на отвореним просторима, нарочито ако носе металне предмете, могу доживети директан удар грома и тада више од 60 посто људи одмах изгуби живот. Међутим, најчешће се страда склањањем испод дрвећа или неког другог објекта. Такав индиректни удар грома настаје када струја пролази нпр. кроз дрво, које има већи отпор него ваздух између дрвета и жртве. Струја тада проналази пут мањег отпора и преко жртве пролази у земљу. Опасан је и удар муње у земљу; ако човек стоји у непосредној близини, разлика потенцијала између раздвојених стопала може бити довољно велика да струја преко ногу улази у земљу. (у електротехници познат је појам 'напон корака'). На такав начин могу страдати читаве групе људи, често на спортским игралиштима, јавним манифестацијама, затим стада животиња итд. Број унесрећених у затвореним просторима је због постојања громобранске заштите мањи", појаснио је саговорник Кликса.

Особе које су преживеле удар грома показују углавном пролазне, неуролошке, кардиоваскуларне и друге поремећаје (губитак свести, амнезија, тахикардија, бол у грудном кошу, вртоглавица, итд.).

"На жртви удара грома често је цепање одеће и обуће, или опекотине где се зној или капљице кише нагло претварају у пару, или опекотине испод угрејаних или истопљених металних предмета који су се нашли на путу пролаза струје (метална дугмад, наруквице итд.) То се може протумачити феноменом проласка муње само површином тела. То јесте разлог што чак 70 до 80 посто особа које удари гром преживе несрећу", рекао је.

Додаје како приликом удара грома могу настати и бласт повреде (повреде које настају због преноса високог притиска из центра експлозије ваздухом, водом или чврстом материјом).

Муња може у делићу секунди угрејати ваздух до 8.000 степени целзијуса и тада настаје експлозивно ширење јонизованог и угрејаног ваздуха, да би убрзо нагло хлађење изазвало секундарни ефекат имплозије, са свим последицама ваздушне експлозије на организам. На кожи се могу виети опекотине различитог облика. Опекотина која личи на папрат положену на кожу упућује на удар грома, али се могу видети и линеарни и пунктиформни (тачкасти) облици због испаравања капљица. Понекад се опекотине могу уочити тек након више сати од тренутка настанка. У најтежим случајевима долази до карбонизације појединих делова тела, углавном екстремитета. Особе код којих постоји спонтани рад срца и дисања, нарочито оне које су покретне, углавном преживе удар грома.

Заштитне мере

Када се особа налази изван простора који имају технички добро изведену громобранску инсталацију, тешко је препоручити и прописати поуздане мере заштите од удара грома. Општа је препорука, заузети било какав заклон, а за ову активност остаје између 5 и 10 минута након што се први пут чује слаба грмљавина. Најбољи заклон у таквој ситуацији представљају аутомобил, железнички вагон или напуштена кућа. У много случајева немамо могућност потражити сигурност у затвореном простору. Тада се препоручује појединцу да "смањи" своју висину, тј. да чучне и скупи се, како не би постао место удара грома. Такође је добро пронаћи заклон у неком јарку. Одлазак под стабло је дискутабилан, посебно под оно које је осамљено. Посредно човек може страдати од грома ако се налази у близини објеката који имају лоше изведену или уопште немају громобранску инсталацију. Ако се налази унутар објекта који уопште нема громобранску инсталацију требао би стати у средину просторије, подаље од зидова.

Фото: pixabay.com

Поступци пружања помоћи:

Кардиопулмонална реанимација

Масивни удар струје истовремено и потпуно деполаризира читав миокард те се примарно јавља застој срчаног рада). Фибрилација вентрикула (трперење срчаних комора) јавља се углавном секундарно због хипоксије изазване примарно респираторним арестом.

Реанимациони поступак се састоји од масаже срца и вештачког дисања. Правовремена примена мера реанимације омогућава спасавање у највећем броју случајева респираторног и кардијалног ареста, тј. застоја дисања и рада срца.

Код збрињавања термичких и механичких повреда треба обратити пажњу на повреде главе и других делова тела, које могу настати директним деловањем удара грома, или секундарно због одбачаја и деловања ваздушног удара.

Симптоматска терапија

-Потребан је мониторинг виталних функција (рад срца и дисања).

- Терапија поремећаја срчаног ритма

- Конвулзије (грчеви, трзање) се лече стандардним антиконвулзивима.

 

EUR/RSD 117.5124
Најновије вести