Лазић је путописац, адвокат и оснивач и председник Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.
Његова највећа страст су путовања, на којима је до сада провео 10 година живота.
Обишао је скоро деведесет земаља на свим континентима, а своја искуства са Генланда је описао у књизи, која ће од септембра у издању београдске Лагуне бити доступна поштоваоцима узбудљивих путописа.
Специјално за Танјуг Лазић открива детаље књиге чији је радни налов "Залеђено срце Гренланда" која говори о његовим авантурама за време боравка копну које је најближе Северном полу.
Напомиње да највише воли да описује географије које нису уобичајно доступне људима, као што су Амазонија и Гренланд.
"Моји пријатељи из Данске чији је Гренланд административни део, погледали су рукопис књиге и казали ми да ће се пред читаоцима у Србији наћи изузетно занимљива књига о Гренланду", каже Лазић и истиче да се на самом северу Европе нашао сасвим случајно.
"Мотао сам се по Медитерану када ми је синула да кренем на Гренланд. После краћег распитивања међу пријатељима схватио сам да нам је једина веза са Гренландом научник који тамо врши геолошка истраживања. Класична прича: пријатељевог пријатеља пријатељ, па његов рођак", шали се Лазић и каже да се из Андоре веома брзо, уз помоћ тог научника, нашао на Гренланду.
"Стигао сам из Андоре у Немачку, па затим из Хамбурга на Гренланд. Скоро два милиона квадратних километара од чега је скоро 80 процената под ледом. Шокантно. Испоставило се да тај простор није празан, већ је испуњен несвакидашњом природом и митологијом веома посебних људи који живе тамо", каже Лазић.
Наглашава да је тамо више од месец дана провео са Инуитима.
"Схватио сам да ми Инуите сасвим погрешно зовемо Ескимима. Један од циљева моје књиге је да перцепција Инуита у нашем народу промени. Инуити су ми објаснили да су Ескими термин који користе њихови непријатељи за људе који једу живо месо. Инуит значи човек и моји домаћини да челе да их сви тако зову", казао је Лазић.
За њега нема дилеме да је посета Гренланду била истинска авантура.
"Моји нови пријатељи су ме фино гостили. Отворили су за мене своје куће, храмове... Наздрављали смо чашама пуним фокине крви, што за моје домаћине представља део фолклора. Заједно ишли у лов, посматрали беле медведе, пливали између санти леда... Фокина крв има укус слаткастог сирупа јер је густа", каже Лазић.
Прича за Танјуг и да се нашао на забави која се одвијала на санти леда.
"За сатновнике Гренланда је то сасвим нормално. Додуше, мало се теже одржава равнотежа", поручује Лазић.
Према његовима речима, живот се лако губи на Гренланду јер су путне комуникације јако отежане.
"Из тачке А у тачку Б стиже се авионима, хеликоптерима, санкама, бродовима... Метео услови су непредвидљиви, тако да лагана вожња може лако да се претвори у борбу за живот. Бродови су заправо ледоломци који често располућују санте на својим рутама, па је обичан превоз на Гренланду једнак подухвату у којем се ризикују животи", каже Лазић.
Најстрашнија ситуација која га је задесила била је пред повратак за Београд када су због олује отказани сви летови са локалног аредрома.
"Сместили су све путнике у металну страћару и два дана сам чекао тренутак када ће ветар ту страћару и све нас да стропошта у ледену воду. Гренланд је место изузетне природне лепоте где се лако губи живот", казао је Лазић.
Изузетно откриће за њега представљао је текст молитве његових домаћина који су хришћани протестанти.
"Пол Егеде је норвешки истраживач и мисионар који је проповедао хришћанство међу становсништвом Гренланда. Питали су га шта је то ''хлеб наш насушни'' и са гађењем одбацили ту, како се казали, нејестиву намерницу. Тако је фока заменила хлеб у молитвама хришћана са Гренланда", објашњава Лазић.
Додаје да је путовање на Гренланд почетак дугорочне сарадње коју Адлигат започиње са тим делом Данске.
"У Адлигату је формирана посебна збирка предмета и књига са Гренланда, са више скулптура од костију и фокиних кожа".
