Гијом Клоса, познати француски интелектуалац и есејиста, активиста, бивши европски политички саветник и пословни лидер, боравиће ове недеље у Србији поводом недавног српског издања своје књиге 'Једна европска младост' (Архипелаг), у преводу Душка Лопандића. Током боравка у Србији Гијом Клоса ће имати више сусрета с читаоцима и медијима.
Поред аутора у разговору учествују Павле Секеруш и Гојко Божовић.
Ова књига представља незавршену приповест једне генерације – моје. Ова генерација је рођена у време кризе из 1973. године. Она је следила генерацију „бејбибумера“ и претходила генерацијама „свет“ и „друштвене мреже“. То су била „деца телевизије“, телевизије која почиње да се гледа, повремено и ванредно до шездесетих година, а затим све више систематски током седамдесетих, до те мере да је ова навика постајала брига наших родитеља на сличан начин на који смо ми данас забринути за понашање наше деце „закачене“ на друштвене мреже. Она носи у својим генима сећање на два светска рата, савест због Хирошиме и колонизације. Њу је обележио пад Берлинског зида у новембру 1989. године који је изменио њен хоризонт баш у време када је достизала пунолетство. Проживела је 11. 11. 2001. са емпатијом, осећајући интуитивно да ће пад кула близанкиња најавити крај западне доминације. Она је такође прва генерација ере интернета. Она нема поверења у идеологије и зна да државе и организације имају недостатке. Она истиче идеју једнакости и каже да воли различитости, али у свакодневном животу њене навике су често егоистичне и контрадикторне. У тренутку када се та генерација припрема да преузме узде политичке, друштвене, интелектуалне и економске власти, пожелео сам да поново размотрим околности које су утицале на нашу визију света и историје. Ко смо ми, заиста? Да ли овој генерацији припада посебна улога у моменту када је европско јединство потресано кризом без краја и када се одлучује о будућности наших националних демократија, уздрманих разним облицима популизма? Да ли ће она завршити процес европске интеграције или ће дозволити да дође до његове разградње? Да ли ће она у себи пронаћи довољну унутрашњу снагу?, каже Гијом Клоса поводом књиге „Једна европска младост“, која је изазвала велику пажњу француских и европских читалаца и медија.
Познат као есејиста, Гијом Клоса има и занимљиву политичку и пословну каријеру. Клоса је председник француског тинк тенка и грађанског покрета Civico Europe, бивши специјални саветник потпредседника Европске комисије задужен за дигитализацију (2018-2019), аутор извештаја „Ка европском суверенитету у медијима“ – о будућој индустријској стратегији Европске уније за медије у доба вештачке интелигенције. Европски аудиовизуелни директор, надлежан за област вештачке интелигенције, Гијом Клоса је био и директор Европске радиотелевизијске уније (2013-2018).
У француској и европској вишој администрацији Гијом Клоса био је саветник министра за европска питања у оквиру последњег француског председавања ЕУ, потом представник Истраживачког центра о будуćности Европе, којим је председавао Фелипе Гонзалез (Европски савет). Дипломирао је на Високој школи за комерцијалне студије, на Sciences-Po у Паризу и на Лондонској школи економије. Клоса предаје стратегију медијске трансформације на Sciences-Po Парис.
Аутор је бројних есеја, међу којима су Европа, последња шанса?, Једна европска младост и Медији за добро. У Француској је познат по залагању за будућност Европе. Са 15 година покренуо је европски средњошколски културни магазин. Године 1989. учествовао је у покретању Европског парламента младих у Солуну у Грчкој, на дан пада Берлинског зида. Након првог круга председничких избора 2002. године, основао је тхинк танк ЕуропаНова са циљем да се створи генерација европских лидера способних за суочавање са кризама. Неколико недеља пре гласања за Бреџит покренуо је европски грађански покрет Civico Europa. Такође је иницијатор WeEuropeans-а, највећег транснационалног консултативног тела грађана икада организованог, на 24 језика и у 27 земаља, с циљем истраживања нових облика учествовања грађана, односно проналажења нове етапе демократије.
Након тога, у 20 часова, на програму је трибина "Како завршити школу и остати ментално здрав".
Поводом Међународног дана образована Подружница психолога Јужнобачког округа и Фестивал менталног здравља организују трибину: Како завршити школу и остати (ментално) здрав?
Говориће се о:
- Какво је стање данас у нашим школама у погледу здравља и менталног здравља ученика,
- Шта наш образовни систем и саме школе раде на унапређивању здравља деце и младих,
- Каква је улога родитеља и шире заједнице и
- Какав је положај деце којој је потребна додатна образовна подршка?
На трибини учествују:
- Светлана Стојшин, психолошкиња из ОШ "Иван Гундулић",
- Весна Радуловић, педагог, просветна саветница из Школске управе Нови Сад,
- Татјана Вукадиновић, директорка Гимназије "Светозар Марковић",
- Ведрана Мирковић, мастер психолошкиња с искуством у раду са децом и младима с аутизмом и
- Уна Лукић, ученица Гимназије "Светозар Марковић".
Трибину ће модерирати доц. др Мирјана Беара.
