Креативност брачних партнера све израженија

На јучерашњи дан навршила се година откако је започет пројекат „Бебо, добро дошла на свет”, којим је брачним партнерима с личном картом омогућено да име новорођенчета електронски пријаве већ у породилишту, те да им у року од недељу дана на адресу стигне сва документација.
maticar porodica.JPG
Фото: Dnevnik.rs

Тиме је процедура знатно олакшана и уједно смањиле гужве у матичарским службама.

О 1. јануара до 19. априла ове године у матичне књиге рођених у Новом Саду уписане су 1.894 бебе и више од педесеторо деце рођене у иностранству.

Нека од имена се понављају из године у годину, а по најновијим подацима то су Сара, Петра, Мила, Јована, Невена, Нађа, Јана, Марија, Теодора и Ленка.

Наставља се и даље мода давања руских имена, као што су Маша, Настја и Васја. Има и изузетно маштовитих родитеља и кумова, па се међу девојчицама нашла и понека Ира, Нора, Оријана, Неа, Ниа, Исла, Дрина, Тиса и Дорија.

Најпопуларнијим међу дечацима показала су се имена Давид, Матеја, Павле, Филип, Лука, Вук, Јован, Стефан и Максим, а као ретка и необична Вид, Дин, Арко, Алек, Осмар, Козма, Вучен, Стибор и Симон.

"Већином се родитељи унапред одлуче за име детета па га већ у породилишту знају, али има и спорадичних случајева кад не могу да се договоре", каже шефица Сектора Градске управе за опште послове за лична стања грађана Биљана Драгин, која већ 25 година ради у матичарском уреду. 

Према њеним речима, рок од 30 дана за пријаву већина родитеља испоштује, мада се дешава да га неки премаше, али за то не сносе никакве последице, јер су разлози углавном оправдани. Некад не знају процедуру или не стигну јер живе ван Новог Сада, никад није разлог занемаривање.

Дужност матичара је да одмах након тог рока обавесте Центар за социјални рад, који онда позива родитеље да се јаве Матичарској служби. Углавном сви журе да добију извод из матичне књиге рођених јер им треба за здравствену књижицу, за породиљско одсуство или због слободних дана који припадају татама.

Биљана Драгин напомиње да нису забележени случајеви давања непримерених имена и да не зна шта би у ту категорију могло да се уврсти.                 

"Код нас нигде у закону није наведен ниједан пример који би се противио моралу средине. Можда су то нека страна имена која на нашем језику звуче погрдно",  каже Биљана Драгин.

Девојачко презиме враћа 90 одсто разведених жена

По речима Биљане Драгин, одрасли долазе да промене име, али не зато што им се не допада, већ због школовања у иностранству или жеље да успоставе везу са својим пореклом.

"У сваком случају, не морају да нам дају образложења", наглашава матичарка и додаје да сваки грађанин има право да и сто пута промени име, закон ту није поставио ограничења, ако су испуњени остали услови, али компликације наступају касније јер то повлачи промену целокупне документације, због чега, када то схвате, странке одустају. Много већи је проценат оних који враћају девојачко презиме после развода – чак 90 одсто.

С. Милачић

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести