Михал Привизер из тог места је 2005. године „преломио” и, уместо ратарства, почео да се бави воћарством. Људи су чули за чувене јагоде код Михала из Кисача, јер их већ скоро 15 година продаје поред магистралног пута, поред своје њиве, и купци радо долазе.
– Одлучио сам се за воћарство првенствено због већег прихода који се добија по хектару, за разлику од, рецимо, оног од ратарства – каже Привизер. – Ратарством сам почео да се бавим одмах после средње школе и онда сам видео да нећу моћи да живим од тога јер смо и тада, као и сада, били велика породица, иако смо имали 50 хектара ратарске површине. Полако сам се окренуо воћу и данас располажем са шест хектара под јагодама, пет хектара под трешњама, четири хектара под јабукама, док се на 12 хектара простире расадник.
Како каже, почео је с јагодама, затим се проширио и почео да се бави трешњама, да би после пробао и с јабукама. На крају је направио и расадник, отворио фирму и почео да се бави производњом книп саднице јабуке, у кооперацији с италијанским расадником „Маканти виваи”.
– Доста ствари смо научили од Италијана, видевши да можемо да парирамо квалитетом, па чак и да будемо бољи од једне земље која је у Европској унији и могу рећи да правимо заиста најбоље саднице у Србији – каже наш саговорник. – То је савремена двогодишња садница, која је тражена на тржишту и број један је у свету. Од свега што радим, најкомпликованији процес, који и највише траје, јесте процес производње садница, који почиње сад, у фебруару. Почиње калемљење, довозе се подлоге из иностранства и полако се приступа садњи у марту. И ту има веома много операција које се раде две године за један засад да бисмо добили книп садницу по цени од три до четири евра, али која је врхунског квалитета.
По његовим речима, сви су у породици укључени у посао, па чак и отац, који се више фокусирао на ратарство, помаже му у његовој бранши. Деца су мала, али он размишља дугорочно и нада се да ће она кренути његовим стопама и укључити се у породични бизнис јер је то једини загарантовани успех на дуге стазе.
– Најједноставније за одржавање су јабуке, док је најтеже радити с трешњама, али када сагледате целу слику, све има своје предности и мане – каже Михал. – Највише волим да радим с трешњама, иако ми не доносе много успеха последњих година због мразева, али смо купили потребну механизацију да бисмо побољшали принос. Намерно сам бербе конципирао тако да, кад завршимо с јагодама, крећу трешње, након њих јабуке, а кад и оне прођу, вадимо саднице из расадника, тако да сам сам себи креирао темпо и направио уживанцију током целе године.
Како је рекао Михал Привизер из Кисача, све воће иде у извоз, и то за руско тржиште, док јабуке иду и у неке друге земље. Од њих су почели да праве хладно цеђене сокове, у комбинацији с аронијом и малином. Сокови су само пастеризовани, без додатног шећера.
Текст и фото:
И. Миклоши
