Многи Каћани су се бавили пољопривредом, али су били учени, с обзиром на то да је Српска читаоница у том месту основана 1907. године, а основна школа још 1783.
У међувремену, то приградско насеље се полако модернизује, улаже се у инфраструктуру и улепшава, али истовремено уређене фасаде швапских кућа чувају јединствени војвођански шмек. Наставница хемије у пензији Драгица Ковачевић живи у Каћу пола века, те је сведочила многим променама.
– Ево, на пример, последњих двадесетак година пред мојом кућом у Улици краља Петра Првог појавио се проблем с површинским водама које су угрожавале кућу, двориште и башту, не само мени већ и комшијама – приоча Драгица Ковачевић. – Годинама сам се обраћала месној заједници, али ништа није урађено. Ипак, ове године је, захваљујући надлежнима и месној заједници, тај проблем решен и муњевито су направљени одговарајући одводи, што одлично илуструје колико се наше село брзо мења, па макар се радило о малим стварима.
Међутим, ма колико је Драгица Ковачевић задовољна данашњим изгледом Каћ,а с посебним осмехом и сјајем у очима присећа се живота од пре 50 година.
– Када сам била млада, често смо организовали радне акције, садили дрвеће, ишли да беремо кукурузе, копали на њиви, организовали ручкове и заједно прослављали нове године – набраја она. – Када сам се доселила у Каћ, уместо асфалта, тротоари су били од цигле, а на игранке у Светосавском дому долазило је готово читаво село. Живот је текао лагано, живели смо једни за друге, умели смо да се саосећамо. Сад су, нажалост, дошла времена када се млади не друже као некада.
Драгица Ковачевић каже да ће до краја живота памтити једно касно октобарско поподне 1970. године јер оно најбоље описује безбрижне дане.
– То поподне сам се враћала кући с посла, а низ улицу, у сутону, ођедном сам угледала бројне паоре с коњским запрегама натовареним кукурузом како се након дугог дана полако и лењо враћају с њиве – присећа се наша саговорница, уз опаску да је некада окопавање репе на њивама било ужитак и забава.
С. Ковач
Пројекат „Разгледница приградских насеља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
