Парк природе Бегечка јама проширује се за 100 хектара

Ма колико били сунчани, децембарске дане на Дунаву проводе само “најтврђи” поштоваоци реке и риболова, попут Новосађанина Николе који редовно кампује на Бегечкој јами, и лети и зими, и са којим смо се на обали Бегечке јаме консултовали о најављеном проширењу заштићене површине овог Парка природе.
е
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Наиме, на последњој седници Покрајинске владе  утврђен је Предлог одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене Парка природе „Бегечка јама”.

- Па куда ће се проширити, нема куд тамо од Дунава и шуме, а нема ни воде ни за ово што има – категоричан је Никола уз отворену сумњу у веродостојност наших информација… Међутим, појашњавамо да се проширује површина под заштитом, а не водена површина Бегечке јаме. - Еее, па то је онда мора бити онај део тамо од Шашићеве аде према Гложану. Ваљда ће бити нешто од те заштите јер из године у годину овде је све лошија ситуација и са водом и са рибом, као и са отпадом.

Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Предложеним просторним планом Парк природе је проширен са 379 на 489,5 хектара, и обухвата и пешчане спрудове у близини левог приобаља Бегечке јаме, као и приобални појас Дунава у ширини од 50 метара. Проширење у правцу северозапада предложено је до границе са Гложаном (општина Бачки Петровац) ради успостављања заштите на стаништима старих стабала црних и белих топола. Проширењем је обухваћен и насип, ради обезбеђивања функционисања међународног еколошког коридора Дунава.

Богатство флоре у овом заштићеном подручју огледа се у присуству 122 врсте и неколико подврста виших биљака. Врсте које се налазе на Црвеној Листи флоре Србије су црни глог и дрмовац, док су строго заштићени били локвањ и пливајућа расина. На подручју Бегечке јаме издвојено је и 17 типова станишта приоритетних за заштиту , а најзначајнији типови су шуме беле врбе, шуме беле и црне тополе, шибље бадемасте врбе... Бројне су врсте гмизаваца (ескулпов смук, беолушка, барска корњача), водоземаца (мали мрмољак, велики мрмољак, крастача, гаталинка), риба (штука, буцов, деверика, шаран, сом), птица (мали гњурац, бела чапља, патка њорка, вивак, риђоглава пловка), док су од сисара овде присутни ласица, твор, јазавац, јеж… 

Фото: Дневник/ С. Шушњевић

На насипу који иде ободом Бегечке јаме завршава се бициклистичка стаза којом треба да се споје Нови Сад и Бегеч, а као део великог европског Коридора Еуро Вело 6, познатог и као Дунавска рута. Бициклистичка стаза која води  уз Парк природе у правцу ка Челареву је највећим делу асфалтирана и преостаје да се означи сигнализацијом и опреми у складу са бициклистичким стандардима, а локални возачи су је већ и испробали…

Деоница Нови Сад–Бегеч је мањим делом трасирана кроз урбану зону, док највећим делом, у дужини од око 23 км, траса иде  по насипу уз Дунав. Радови на овој деоници изводе се у више фаза, односно подељени су на седам сектора.

Комплетна инвестиција изградње бициклистичких стаза уз дунавску обалу, део је пројекта Европске бициклистичке федерације којим се развија 14 међународних бициклистичких коридора у мрежу која покрива читав европски континент. Бициклистичка стаза Нови Сад-Бегеч припада једном од три коридора који пролазе кроз Србију, коридору Еуро Вело 6, од Антлантика до Црног мора. Овај коридор, који представља једну од најпопуларнијих Европских рута, има почетак на обалама Атлантског океана у Француској, а затим пролази кроз Швајцарску, Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Србију, Хрватску, Бугарску и завршава се у Румунији, на обалама Црног мора. Бициклистички коридор Еуро Вело 6, кроз нашу земљу се протеже у дужини од 665 км.

Нико Перковић

Фото: Дневник/ С. Шушњевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести