Заштитник грађана Новог Сада ускоро постаје локални омбудсман

Од 1.200 Новосађана анкетираних о томе да ли знају да у њиховом граду постоји институција заштитника грађана, њих 47 одсто је рекло да зна.
g
Фото: Youtube Printscreen

Упркос слабијем познавању те установе у односу на очекивани и жељени проценат, током 2018. године на адресу градског омбудсмана је закуцало 480 наших суграђана с притужбама на рад градских управа, предузећа, установа и посебних организација које је основао Град Нови Сад, али и у ситуацијама када заштитник грађана није био надлежан за поступање у конкретној ситуацији.

– Највећи број предмета током 2018. године је окончан констатацијом заштитника грађана града Новог Сада да је орган решио проблем након нашег обраћања – каже заштитница грађана Марина Попов Иветић. – Иако је, грубо гледано, сваки други грађанин упознат с овом институцијом, ипак је то проценат који не задовољава наше критеријуме и оставља нам велики задатак да се у што краћем року тај постотак повећа. Надамо се да ће промена назива из „заштитник грађана” у „локални омбудсман”, која ускоро следи, допринети већој препознатљивости институције јер је око 60 процената грађана ипак чуло за назив „омбудсман”. Такође, у јануару 2019. године имали смо дупло више обраћања грађана у односу на јануар 2018. године.

Прошлу годину су обележили различити пројекти, у оквиру којих се заштитиник бавио превенцијом насиља у школама, децом као учесницима у саобраћају, поштовањем права припадника националних мањина, правима особа с инвалидитетом и припадника ЛГБТ популације. На основу досадашњег искуства, заштитник грађана је могао утврдити да је Нови Сад сензибилан град, да Новосађани прихватају различитост и разумеју да нису сви исти. И даље је присутно традиционално размишљање, како кажу, али у мањем обиму него у неким другим срединама.

– Сваки разговор на неку тему која „није друштвено прихваћена” је корак напред ка инклузији и потпуном прихватању јер проширује свест код људи. Деца су група с којом је најпотребније радити на тему инклузије, али не треба занемарити ни утицај родитеља и ближе околине – истиче Марина Попов Иветић. – У 2019. години планирамо да се бавимо темом родне равноправности, децом у хранитељству, децом ромске националности, особама с инвалидитетом као учесницима у саобраћају, али је још увек рано износити било какве детаље.

Од путева до грејања

– У мањим срединама људи се више жале на недостатак комуналне инфраструктуре, односно на стање путева, недостатак водоводне и канализационе мреже и слично. У граду су проблеми више окренути буци у стамбеним објектима, квалитету грејања, одржавању стамбених зграда, дужини трајања поступка пред органом управе, неодговарању на поднете захтеве и друго – наводи омбудсманка Марина Попов Иветић.

Л. Радловачки

EUR/RSD 117.5946
Најновије вести