Заинтересовани су се надметали у спортско-витешким дисциплинама, након чега је уследила традиционална косидба употпуњена звуцима фруле, тамбуре и двојница, али и наступима крајишких група. Посетиоци су с узбуђењем дочекали поменуте дисциплине које су подразумевале варизање, клисање, крмање, скок удаљ, бацање камена с рамена, надвлачење штапа и надвлачење конопца.
Добра атмосфера употпуњена смехом, традиционалним гурманским специјалитетима, попут јагњетине и свињетине које су спремане у исто време, владала је и током културно-уметничког и забавног програма, када су посетиоци уживали у изванредним наступима КУД-ова, песника, гуслара, диплара. Љубитељи крајишке музике су се опустили уз изведбе крајишких група „Звуци Виторога”, „Браћа Росић”, „Крајишки бећари” и народних певача Влатке Карановић и Новице Текић.
Јубиларни 20. завичајни збор организовали су Завичајно удружење „Мањача” и Савез крајишких удружења, а културна организаторка Збора Ранка Срдић Милић је за „Дневник” истакла задовољство бројем посетилаца и навела да су они, као организатори, сваке године све бољи и постојанији. Она је нагласила да сам јубилеј и 20 година постојања говоре о вредности манифестације.
– Ту царује љубав, труд, емоција! – нагласила је Ранка Срдић Милић. –Успели смо упркос времену на које не можемо да утичемо, и због тога се веома радујем. Изазов је и сама ова висораван иза Буковца. И то је оно што нас мами јер смо ми дошли с брда те је наш успех и то што смо се аклиматизовали и „примили” на равна подручја. Циљ манифестације је да то безгрешно предамо у наслеђе млађима: као што сам ја у мом завичају као мала девојчица гледала људе који певају у зборовима, који се такмиче и косе, тако и ми то сада треба да урадимо млађима. Дух је смисао свега, желим да ови обичаји постоје и кад нас не буде.
Овогодишњој манифестацији је присуствовао и сарадник за културу у представништву Републике Српске Борислав Максимовић, који је рекао да су таква окупљања права прилика да се прикаже култура тог народа и да људи наставе да одржавају везу са својим завичајем.
– Осим што таквим окупљањима наши људи чувају културу сећања на завичај одакле су дошли, они и дају поруку Републици Српској да нису сами, да ће увек имати подршку из Србије – истакао је Максимовић. – Ми смо захвални градским и покрајинским властима што подржавају наше људе овде и манифестацију, те се надамо да ће се Завичајни збор у наредним годинама развити у још већи догађај.
На брду са задивљујућим погледом шетали су људи у народној ношњи, играо се фолклор, они мало старији су уживали у програму, пићу и храни, дечица су јахала поније, док су највреднији окретали јагњад и прасад. Највише људи дошло је у време чувене косидбе да би испратили 16 такмичара који су добили своју парцелу за кошење траве од по 150 квадрата. Они су се надметали у томе ко ће најбрже и најбоље покосити траву, одевени у народну ношњу.
Међу такмичарима био је и Васо Кукољ који манифестацији присуствује четврти пут, а искуство у кошењу траве има више од 50 година. Он је прошле године добио заслуге за најбоље покошену траву, док за ову годину није улагао много наде јер је трава покисла.
– Моја коса неће росне траве! Велики је проблем што је трава мокра, али није то важно, важно је да се дружимо као некада! – закључио је Кукољ за наш лист. – Нема где нисам косио и срећан сам што ћу данас опет, а имам и унука који коси. Имам 68 година, пратим традицију, држим до тога и до свог стабла и корена. Битна су оваква дешавања, и битно је да буде доброг дружења, поготово за нас који смо из крајева где смо научили како се дружи. Волео би' да буде још више народа, да се дружења организују недељом, као што је то било раније.
К. Ивковић Ивандекић
Фото: Р. Хаџић
