У договору са шефом стручног штаба Ненадом Лалатовићем направљани су приоритети у односу на оно што би у садашњем тиму могло да се појача, а први резултат те сарадње био је долазак Вељка Симића из Црвене звезде.
Шта је оно чиме се клуб бави у актуелном прелазном року?
Усвојена филзофија клуба је да покушамо да доведемо играче који нам недостају, односно да попунимо прецизно дефинисане позиције, нагласио је Косановић.
Како је додао, ангажовањем Вељка Симића начинили су први, велики корак, тражили су брзог играча, с израженом способношћу за спринт и добили су идеално решење.
Од тренера сам добио инструкције шта је оно што нас још занима у случају одласка неких првотимаца, јер желимо да одмах имамо спремне алтернативе. Наравно, све док су играчи из садашње екипе овде, имена занимљивих фудбалера још увек не можемо да износимо у јавност. Циљ нам је и довођење брзог шпица, чије моторичке способности морају да буду компатибилне с Мркајићевим, али који је другачији и који може да игра у дубину, да својим кретањем створи предност и да побегне у транзицији. Таквог фудбалера није ни мало једноставно пронаћи, посебно због чињенице да на тржишту у Србији нема пуно таквих играча, посебно због тога што они који одговарају опису брзо одлазе у иностранство, вели Косановић.
Значи, решење превасходно тражите изван граница Србије?
Играчи карактеристика какви су нам потребни данас су најтраженији у светском фудбалу. Самим тим, није ни мало једноставно пронаћи их и довести у нашу земљу, тим пре што су доласци момака из Африке исцрпљени. Због тога тражимо друге ресурсе и дестинације и чим се појави неко интересантан мораћемо брзо да реагујемо. Имамо већ неколико занимљивих имена и чекамо да видимо у ком ће правцу да иду разговори с њима. У последњих неколико година пуно играча је долазило у Војводину, често се мењала њихова структура, мењани су тренери, а од како је Лалатовић у нашем клубу ти доласци су постали све ређи, јер екипа је формирана и само се попуњавају одређена места у тиму.
Милан Косановић био је творац сјајне генерације Војводине састављене од момака рођених 1995. године, у којој су шампиони света 2015. на Новом Зеланду постали Сергеј и Вања Милинковић-Савић, Радован Панков, Мијат Гаћиновић и Срђан Бабић, а радио је и на формирању Радоје, Полетановића, Косовића и да на ређамо даље. Међутим, данашњи тренд је да највећи клубови постају немилосрдни и да купују све млађе и млађе играче.
Морамо да будемо свесни реалности. У Србији немамо изворе прихода попут оних од ТВ права, који су највећи, а за њима су приходи од улазница, сувенира и дресова, па нам остаје да живимо само од трансфера играча. То јесте немилосрдно по српски фудбал и заиста је тешко пронаћи пут за некакву борбу с тим проблемом. Моја идеја је да, ако имате довољан број младих и квалитетних момака, односно ако себи дате за задатак да направите што више играча у омладинској школи, што је тешко, избацујете нове кадерове у континуитету. Воша је сада фокусирана на момчиће рођене 2004. и 2005. године који су први у Кадетској лиги, али не само због резултата, већ због карактеристика тих играча захваљујући којима би, већ за неке две године, могли да постану носиоци програма и у првом тиму. Фудбал не трпи празни ход, не признаје одмор и када то не схватите налазите се у проблему. Жеља нам је да наш клуб постане самоодржив, што јесте тешко у данашњем времену, али проћи ће овај тежак период и тада бисмо могли, уз правилно размишљање и деловање, да будемо у великом плусу. Сањам дан када ћемо моћи да живимо само од својих производа, односно играча и то је нешто што се од Војводине очекује и чему сви тежимо.
Каква је ситуација на српском тржишту фудбалера?
Искоришћеност ресурса је максимална и можете и сами да приметите да су преласци из клуба у клуб веома ретки, па се исти играчи врте у кругу. Како је филозофија Војводине да се све више ослања на сопствене снаге, немамо потребу да ангажујемо просечне играче, јер је боље да будемо стрпљиви с младићима из наше омладинске школе и да с њима још више и квалитетније радимо. То ће нам омогућити да добијемо готов проивод и то бољег квалитета него што је онај који се нуди на тржишту.
Петорица омладинаца налазе се на припремама – Мајсторовић, Милетић, Јеленковић, Новевски и Кабић, да ли су се привикли на захтеве у сениорској конкуренцији?
Ти дечаци су, доласком у Белек, награђени за свој рад, таленат и партије које су приказивали током јесени. На њих се озбиљно рачуна и заузели смо другачију оријентацију него до сада: момци који буду с првом екипом, трудићемо се да ту и остану и имају континуитет, а не да се, по повратку у земљу, враћају да тренирају и играју с вршњацима у омладинској и кадетској екипи. Ту нам је отворена могућност и да наступају у редовима прволигаша Кабела, као наше развојне екипе, где ће моћи даље да се разигравају и видећемо како најбоље то да искористимо. Мајсторовић, који је најмлађи члан наше експедиције у Белеку, ускоро треба да напуни 16 година и из тога може да се види да је идеја да ти тек дечаци дебитују за прву екипу и докажу да су вансеријски таленти.
У ФК Војводина пред екипу су поставили, као спортске циљеве, нови излазак у Европу кроз домаће првенство и покушај да се одбрани трофеј у Купу.
У првенству имамо одличну позицију, трећи смо и прва два кола наставка, сусрети с ТСЦ-ом и Чукаричким, могли би умногоме да одреде даљи ток збивања. Буде ли све како треба, добили бисмо довољно простора и времена за даљу промоцију младих играча, јер је много једноставније то чинити када резултати нису питање „живота или смрти“. Код нас се сваких седам дана игра нека историјска утакмица у којој је на снази оно „бити или не бити“, а то за младог фудбалера није добро, јер је тешко да се игра под таквим притиском. Наравно, пресија треба да постоји, али не такве врсте. Очекујем да будемо на високом нивоу у та два прва кола и да купимо време за нашу децу. Волео бих да освојимо поново трофеј у Купу, јер мислим да имамо моћ и квалитет за остварење таквог резултата, али и да створимо континуитет освајања трофеја, а не да их дуго чекамо.
Утисак је да често уме да се догоди да таленти не досегне домете какви му се предвиђају?
Неретко умемо да грешимо и срљамо и имамо проблем с тумачњем тога шта значи да треба младе да гурнемо „у ватру“ и пружимо им шансу. При томе мислимо да у екипи треба да буде шест, седам или осам младића... Реалан број младих играча у сениорској постави у овом тренутку није толики, али може то да постане добрим и радом у континуитету у нашој омладинској школи. Активност наше скаутинг службе усмерен је на праћење генерације рођене 2001. године и касније и то посебно у земљама из окружења, односно из бивше Југославије, где можемо да најбоље делујемо на тржишту, јер је битно и то што ту не постоји језичка баријера и млади много лакше могу да се адаптирају на нову средину. Не бих желео да се будућност претвори у пуко бројање младих играча, већ они, у садејству са старијим колегама, треба да чине складну екипу која у перспективи може да остварује врхунске резултате, којима наш клуб тежи. То су, наравно, пласман у Европу и један домаћи трофеј.
Иако су више од 1.300 километара далеко од Новог Сада, неколико чланова Вошине експедиције у Белеку нису пропустили прилику да купањем у хладним водама Средоземног мора обележе Богојављење.
Додуше, они нису могли да пливају за часни крст, али су храбро и по хладном времену, од само седам степени, ушли у воду и пар минута пливали у њој. У воду су ушли кондициони тренер Александар Јанковић, фоторепортерка Јелена Грлић, члан Упрваног одбора Слободан Милутиновић, ПР менаyер Милош Суботин и управник ФЦ „Вујадин Бошков“ Младен Кукић.
Какве треба да буду приоритетне активности у прелазним роковима?
Пре свега, не смемо да дозволимо никакву врсту панике у том периоду, већ да га планирамо три-четири месеца унапред и да, када прелазни рок почне, већ знамо кога смо сигурно довели, али и да имамо довољно времена да интервенишемо на тржишту у случају једног или двојице играча. То је циљ којем тежимо. Нисмо узрујани у овом прелазном року, више нам је циљ да са играчима којима истичу уговорне обавезе продужимо сарадњу, него да по сваку цену доведемо још које појачање. То иде мало теже када се уђе у овај период, али се сви трудимо да то урадимо на најбољи могући начин, да играчи буду задовољни, баш као и клуб, поручио је Милан Косановић.
Александар Предојевић
