Центар општине на самој обали Дунава од Новог Сада је удаљен 40 километара,122 од Београда, 107 од Суботице, 323 километра од Будимпеште и 564 од Беча.
Река Дунав, као и парк природе и језеро Тиквара и вештачко језеро Багер, идеална су позиција за прелепе чарде на којима се може уживати како у погледу, тако и у типичним војвођанским гурманлуцима. Не треба заборавити ни салаше, хотеле и остале ресторане у овој општини, од којих се многи већ спремају за дочек Нове године. Тако за одређену новчану суму, гости могу уживати у ићу, пићу, музици, ватромету и лепом дружењу. Нема сумње да ће се управо ради новогодишњег провода многи 31. децембра упутити ка Бачкој Паланци, а они који се одлуче да дођу пар дана раније, могу искористити време да обиђу специјални резерват природе „Карађорђево“ са ергелом, Музејом коњарства и хиподромом и специјални резерват природе „Багремара“, као прави предах од ужурбаног и стресног градског живота.
У бачкопаланачкој општини има понешто и за љубитеље божанских нектара, пива и вина, па се тако у Челареву, при пивари „Карлсберг“, налази и Музеј пива. Посетиоци могу погледати музејску поставку, сазнати о историји пиваре, као и начинама на које се пиво прави, складишти и дистрибуира.
„Јединствени мини центар, који је спој традиционалног и модерног, увешће вас у причу које је прво пиво настало из ове фабрике, како су и се и на који начин допремали састојци који су потребни за прављење и како се чувало пиво“, наводе на интернет страници Музеја пива пиваре „Карлсберг“. „Авантуру о историји пиваре моћи ћете да видите кроз старе слике и писма оснивача Лазара Дунђерског, као и како су се увесељавали радници приликом прослава. Веома ретке старине, које чак нису успели да скупе ни оближњи музеји, тражене су на локацијама око Челарева, па ћете тако имати прилику да видите и угоститељски инвентар који се користио пре 100 година“, додаје се даље у опису овог музеја, а зимски дани представљу идеално време за овакве обиласке. У Челареву се налази и дворац Дунђерски из 19. века, но нажалост, он се не налази у репрезентативном стању, већ годинама чекајући реконструкцију, како би поново у свој својој лепоти, постао доступан туристима.
С друге стране Дунава, у Нештину, праве се нека од најбољих светских вина, те стога овде има неколико винарија. Једна од њих, породична винарија „Три међе и облак“, иза необичног имена крије занимљиву причу о томе како је настала, а у понуди имају вина ради којих се вреди упутити у Срем. Уз претходну најаву, поред обиласка винограда и модерне винарије, посетиоци могу уживати у дегустацији вина и домаћим сухомеснатим производима или чак печењу. Након винарије, туристи могу одморити у једној од неколико нештинских кућа за одмор и сеоских туристичких домаћинстава, а затим се упутити ка „Кући Савића“, која представља музеј на отвореном из 18. века. Вреди посетити и српску православну цркву у Нештину, која такође датира из 18. века.
У самој Бачкој Паланци се налази и недавно реновирани Музеј Града, са сталним поставкама и експонатима од којих неки крију невероватне приче, попут реплика мумије и сарматског гроба, до мироточиве иконе, или демона Пазузу, који мора да се посматра са обавезне удаљености од једног метра. Без обзира на хладно време, посету Бачкој Паланци не треба завршити без шетње до Дунава и језера Тиквара, рекреације коју Паланчани радо практикују током целе године. Кафа и чај или рибља чорба, на једној од неколико чарди, окрепиће сваког путника намерника довољно за повртак кући, али и оставити са жељом да ову варош посети и током топлијих месеци, када плаже и градски базен врве од људи. Тада је и много више манифестација које вреди посетити, попут Дунавског бала, Дана Дунава, Фестивала еколошког позоришта за децу и младе, Дунавског веза и разних других гастрономских и културних догађаја. Више информација посетиоци увек могу добити у Туристичкој организацији општине Бачка Паланка, која се налази у центру града, у Улици Југословенске армије бр. 19.
Свако од села у бачкопаланачкој општини има нешто своје да понуди, од прича из старине, до данашњих атракција. Тако, на пример, Гајдобра може да се похвали многобројним академским и спортским успесима. Ово место називају и „српска Сорбона“, јер из њега потиче велики број доктора наука, универзитетских професора и врхунских спортиста, од којих су многи били репрезентативци. Шта је тајна њиховог успеха, објасниће поносни Гајдобрани, а ко зна, можда чак и открију о чему се ради у „случају Гајдобра“, нерешеној мистерији популарног серијала „Државни посао“.
Т. Пачић
