- На нашем терену имамо доста бројан фонд дивљих свиња, који по плану газдовања ловимо и у претходне три-четири године и прекорачујемо тај план уз дозволу надлежних државних органа - каже др Атила Агоштон, председник новокнежевачког Ловачког удружења „Емил Талијан”. – Дивљих свиња имамо у свим ревирима, а трудимо се да хајке организујемо на теренима где могу бити ефикасне.
У децембру у хајци са око 60 учесника одстрељено је 15 дивљих свиња, а у суботу у другој хајци уз учешће око 40 ловаца на нишан је дошло 14 јединки. Агоштон процењује да је ефекат више него добар, јер ловци нису очекивали да има толико ове дивљачи на тим стаништима, пошто се на њима лови преко целе године из чеке.
- Имамо податке наших ловаца који нас приликом изласка извештавају о стању на терену, па на тај начин процењујемо бројност дивљих свиња. На нашем терену има 30 до 40 крмача и када се то помножи са пет до седам младунаца које прати 10 до 20 посто већих или мањих вепрова, нераста, такође и још педесетак назимади од претходне године. Наше процене су да на тертиторији нашег ловишта које се простире на око 13.000 хектара у атару Новог Кнежевца има 200 до 300 дивљих свиња - сазнајемо од Агоштона.
Он указује да је популација дивљих свиња у атару прилично неправилно распоређена, пре свега у неколико станишта добрих за скривање у Потиским шумама и запуштеном рибњаку који је зарастао у врбак и трстик. Запуштени рибњак је за свиње добро станиште, али је у њему јако тешко ловити, али према речима Агоштона проблем је што дивље свиње харају целим атаром, јер преко ноћи без икаквих потешкоћа преваљују десетак километара.
- Дивље свиње праве штету пољопривредницима, а ми пратимо њихово кретање, покушавамо да им станемо на пут и смањимо њихову популацију. Радимо то прилично ефикасно, али се дивље свиње прилично ефикасно размножавају, тако да је то борба без краја - предочава Агоштон.
На подручју Новог Кнежевца било је доста пријава штете на усевима. Председник ЛУ „Емил Талијан” објашњава, да у оним случајевима где је установљено да је влансик пољопривредног земљишта урадио неопходне мере да заштити њиву, као што је чување, паљење ватре у току ноћи и друго, што му је законска обавеза, надокнађује се штета. Агоштон напомиње, да ако је то рецимо сетва кукуруза, онда се обезбеди семе за пресејавање.
- Ако пољопривредници пријаве да су се на некој њиви појавиле дивље свиње, наши ловци одмах излазе на терен и покушавају да улове тај чопор који прави штету. Када науче где има хране, ту долазе из вечери у вече док не очисте све. У случају да пољопривредник то примети на време и јави, можемо да реагујемо, спречимо или бар умањимо штету. Међутим, ако пољопривредник не обилази редовно њиву, настане и стопостотна штета, а уколико ништа није предузео нема могућности да надокнадимо штету, јер није испоштовао своју дужност - каже др Атила Агоштон.
М. Митровић
Текст је део пројекта „Нови Кнежевац у Дневнику“, који је суфинансирала Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине.
