Љубав према коњима спојила Сомбор и Сахару

СОМБОР: Мада је тешко пронаћи неког ко оспорава широкораспрострањену тврдњу да је пас најбољи човеков пријатељ, чврсто језгро противника ове теорије је најлакше затећи на каквом окупљању „коњара“ или љубитеља коњичког спорта и одгајивача коња, као што је то био прошлонедељни 15. Меморијал „Јован Ђуран“ у Сомбору.
1
Фото: Dnevnik.rs

Парада запрега и полазника сомборске школе јахања, као и такмичење у вожњи између чуњева одржавају се већ деценију и по у спомен чувеног сомборског сарача Јована Ђурана, чија је, пре него занат, уметност обраде сирове коже у коњску и запрежну опрему пронашла свој пут и до митских коњушница најдуговечније европске владарке, краљице Велике Британије и Северне Ирске,  Елизабете Друге.

Сјатили се на запад Бачке не само „чувари ватре“ када су у питању коњи, фијакери и остале запреге, бачки салашари и овдашњи људи-инокосни паори, већ и колеге им из Чачка, Зрењанина, Петроварадина, Кањиже...што је у предвечерје новог „затезања“ епидемиолошке ситуације био добар показатељ колико је предање о сарачком умећу породице Ђуран још увек живо захваљујући његовим наследницима. Јер, ма колики је био углед Јованов, сва је прилика да ни син му Никола не заостаје у овом занату, пошто не само да су тајне сарачког заната пренете са колена на колено и његове умешне руке тражене код шеика у Абу Дабију, већ се слава ове породичне радионице простире по целом арапском свету, па је овогодишњи Меморијал званично отворио амбасадор Арапске републике Египат у Београду, његова екселенција Амр Алгувејли, из чијих су руку пригодне поклоне добиле и најлепше запреге које су се тог дана нашле на сомборским улицама и помоћном стадиону локалног фудбалског клуба ЖАК, али који је обезбедио и награду најумешнијем возачу двопрега између чуњева.

Фото: Dnevnik.rs

- Коњ представља симбол племенитости али и оданости према свом власнику и одгајивачу. Ми у Египту имамо фарму Ел Захра, која је највећа одгајивачница чистокрвних арапских коња у арапском свету, односно на Блиском Истоку и афричком континенту, па нам је задовољство да успостављамо сарадњу одгајивача коња у Србији и на Балкану са њиховим колегама у Египту. Односи Србије и Египта су знатно проширени у последње две године током којих смо имали низ пројеката који се тичу Војводине. Пре свега , први пут је одобрен увоз војвођанског жита у Египат, а како је и коњарство део пољопривреде на овом Меморијалу смо иско­ристили прилику да позовемо српске љубитеље коњичког спорта да посете Египат у новембру, када се одржава велики светски шампионат уз­гајивача чистокрвних арапских коња – у госте зове његова екселенција Амр Алгувејли, која није први пут у Сомбору, али, како каже, тек је у предвечерје Меморијала, по први пут у животу пробао овдашњи специјалитет, рибљи паприкаш.

Први дипломата земље у којој се, ако ништа, а оно о коњима много зна и уме, јер није мала традиција узгоја пунокрвних „арабера“ зачета још пре четири миленијума, са смешком каже да му се паприкаш толико свидео, да му је дао разлог да и чешће посећује Сомбор.

Како би све протекло у знаку племенитих животиња и њихових поклоника, из своје приватне збирке амбасадор је овдашњем Градском музеју привремено уступио и уметничку слику племенитог арапског коња, рад реномиране египатске уметнице Нагве Гораб, којом ће бити употпуњени за август планирани „Дани египатске културе“.

Фото: Dnevnik.rs

Мада је Меморијал „Јован Ђуран“ био пре свега прилика да се власници коња и запрега окупе и људски издиване, а сомборска публика, тако склона традицији, види оно што је и њихове претке, песмом опевано, чинило поносним и угледним домаћинима, али такмичење као такмичење, па је неко и морао бити издвојен.

На ревијалном делу, изложби запрега и коња награђени су Милан Релић, Жарко Јосић, Милан Матарић, Жељко Андрашићи и Јо­вица Танурyић, док се на такмичарском делу десило, за познаваоце трка кроз чуњеве, нешто невероватно. Наиме, мада је у трци учествовала и липицанерска запрега породице Трњаков из оближњег Стапара, суверених владара у овом коњарском надметању, прелазни шампионски пехар је отишао у руке Предрага Калуђеровића из Чачка, једну степеницу ниже је заузео Никола Цветичанин из Зрењанина, док је треће место припало Душану Живанчевићу. Па после неко да каже да Сомборци нису добри домаћини...

Текст и фото: Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести