Такав је случај са Бачким Петровим Селом, чије се богатство огледа у томе што Чик пролази кроз њега, а свој 95 километара дуг пут којим пресеца пределе Бачке од Суботичке пешчаре и границе са Мађарском, тик иза које и извире, завршава управо у њему, где се као десна притока улива у Тису. Становници овог места навикли су да имају избор када је реч о пецању, купању, али и организовању разних манифестација. Иако је војвођанска лепотица свима позната, поготово због природног феномена, цветања Тисе, Чик представља драгоцен драгуљ, који би већина желела да има у својој близини. Нажалост, због ранијих лошијих инвестиција знатно се смањио рибљи фонд, а доста проблема другачије природе довели су до тога да околина у великој мери буде запуштена, па су људи ретко одлазили тамо.
Локално Удружење спортских риболоваца „Кечига“ нашло се у прилици да 2019. године одважно крене у акцију сређивања приобаља Чика и воде, чиме се полако почело са оживљавањем ове реке. Одзив мештана био је велики, што само показује колико је свима недостајало уживање у овом лепом и мирном пределу.
– Те године смо и организовали такмичење у Општинској лиги, после десетак година – каже председник „Кечиге“ Шандор Полтура. – Учествовало је осам екипа и то је био почетак повратка на Чик. Прошле године смо отишли корак даље, преселили смо овде „Јо пајташ“ лигу за децу, која се одржавала близу ушћа Чика у Тису.
Прве године сређивања обале учесници акције све су углавном радили ручно, док се прошле кренуло и са механизацијом. Покупљено је смеће, покошене трава и трска, направљени су бољи прилази води, сређен је и пут, колико је то било могуће. Почетком ове године стекли су се услови да се коначно поради и на обнови рибљег фонда.
– Риболовачки савез Војводине у марту је порибљавао Чик, а исто ће учинити и на јесен – истиче Полтура. – То није рађено годинама. Сада је порибљавано шараном, а најављено је да ће следећи пут и сомом. Ми желимо да вратимо грабљивице, па ће догодине убацити и штуку, које нема већ дуго, а ово јој је савршено станиште.
У Чику поред шарана, који пре прошле године дуго није био уочен, пливају бабушке, лепи примерци смуђа, крупни кедери, али су нестале бодорка, највероватније када се појавио амур, и црвенперка.
– Постоји могућност да вратимо црвенперку, ако буде дрезге ове године. У њој је њено станиште и можемо у једном делу да је ухватимо и пустимо у овај у ком се пеца. То је риба које је главна на такмичењима, а корисна је и за одржавање штуке, која је једе.
Све ово показатељ је побољшања ситуације на Чику, па је самим тим локација постала поново погодна и атрактивна за одржавање такмичења и лепог дружења и уживања у природи. Већ следећи викенд поново ће се деца, њих око педесетак, окупити на „Јо пајташ“ лиги, а викенд после на реду су одрасли у оквиру Општинске лиге. Полако се спортски дух враћа на такмичарску писту на Чику, који је очигледно недостајао многим риболовцима како из Бачког Петровог Села, тако и из других места и то не само околних.
– Чули смо да Гунарош нема пара да у августу организује Општинску лигу, па ћемо највероватније ми преузети и то. Тако да ћемо имати још једну лепу прилику да се окупимо на Чику – истиче Полтура.
Чланови „Кечиге” и јуче су били у акцији на Чику. Сређивала се такмичарска писта за „Јо пајташ„ лигу за децу и млађе категорије, која ће се одржати следеће суботе. Уз помоћ пријатеља удружења, посао је олакшан јер су багером направљена додатна места за такмичаре, сређивало се и из чамца и нешто мало смећа је покупљено, тако да је све спремно да најмлађи пецароши поново уживају на овом месту.
УСР „Кечига“ постоји од 1973. године и од тада и организује Куп „Кечига“ који се због неповољне ситуације на Чику одржавао на каналу Дунав–Тиса–Дунав у Бечеју, што је био случај и прошлог викенда.
– У плану је да и то такмичење вратимо на Чик – поручује Полтура.
Радује чињеница да је пецање поново заживело на овој реци, а с обзиром на то да је „Кечига“ која има 150 чланова, првак Војводине појединачно и екипно и у млађим категоријама и сениорској конкуренцији, логично је да се као успешно удружење и врати на место на ком се поред такмичарских подвига, показало и као одличан организатор.
Кристина Бугарски
