У Кањижи се ради на поспешивању запошљавања особа са инвалидитетом

КАЊИЖА: Пројекат „Различитост је вредност - Подршка интеграцији на радном месту” реализује се у оквиру програма Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, који Центар за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа реализује са Непрофитним удуржењем за аутизам „Сиварвањ” из Сегедина.
е
Фото: М. Митровић

У Мађарској и Србији око 12 одсто становништва активне животне доби има специфичне радне способности и углавном су незапослени.

Кључни разлози незапослености особа са инвалидитетом виде се у недовољној информисаности привредника и институција, мањкавости законске регаултиве, предрасудама, недовољној обучености и другим потешкоћама, па је циљ пројекта да се дугорочно побољшају услови на тржишту рада како би се повећала њихова запосленост.

У обуци за менаyере људских ресурса одржаној у Кањижи учествовали су предузетници и представници више установа из кањишке општине, који су су изнели своја досадашња искуства у запошљавању особа са инвалидитетом, а предочене су могућности и начин запошљавања особа са инвалидитетом, подстицаји и програми обуке, као и специјализоване и природне подршке које могу допринети већем запошљавању особа са инвалидитетом.

Марко Кошутић, директор Удружења „Плава птица“ из Куле сматра изузетно важним да се људима који немају толико додира са особама са инвалидитетом, а баве се реалном привредом, покаже да оне могу уз одређена прилагођавања, која нису најчешће тако велика, и уз неопходну подршку и разумевање послодаваца, да буду једнако продуктивни на пословима које обављају.

- Потребно је да разбијемо неке предрасуде које углавном имамо, да особе са инвалидитетом не могу да раде одређене послове. Међутим, искуства су показала чак да послове које већина радника опште популације одбија да ради или није мотивисана, особе са инвалидитетом, поготово менталним, врло радо прихватају - указује Кошутић.

Радно ангажовање особа са инвалидитетом сада функционише само када мора и колико мора, али према речима Кошутића, суштина би била да се људи запошљавају без обзира да ли имају или немају инвалидитет, него да ли они могу или не могу адекватно да обављају одређен посао.

- Нажалост, сада је већ само помињање инвалидитета негде препрека за нечије запошљавање. Чак се дешава да се неко од постојећих запослених прогласи особом са инвалидитетом и тако испуни законска форма, али суштински врло је мало послодаваца који су осетљиви на потребе особа са инвалидитетом - предочава Кошутић. 

Отпори у запошљавању инвалида најчешће долазе из незнања, а пре би се отклонили заједничким пројектима и добрим примерима из праксе, него неком казненом политиком. Само до пет посто особа са инвалидитетом је запослено, а докле год су то незапослени људи, примаоци новчане или других видова социјалне помоћи, трошак су за државу. Да особе са инвалидитетом могу успешно обављати поверене послове, показало се на примерима из конкретних фирми.

У Центру за пружање услуга социјалне заштите Кањиже имају искуства са ангажовањем особа са инвалидитетом у заштићеном окружењу, али и појединим фирмама. Тако Тибор Плетикосић, власник предузећа „Хидроматик“ из Орома, из сопственог искуства указује да у неким ситуацијама особе са инвалидитетом поузданије од других  обављају поверене им послове, јер свакако хоће да стекну поверење и оставе утисак.

- Уверио сам се да ако њима дамо неки задатак, склони су да то јако савесно и коректно ураде, наравно, према њиховим способностима. Због тога треба прилагодити задатке њиховим могућностима и ако то успемо да ускладимо можемо добити јако добар резултат. Особа са инвалидитетом коју смо ангажовали успешно је радила неке послове који су нам одузимали јако пуно времена. Ако услови буду такви да се уклопе у могућности наше фирме и даље ћемо ангажовати особу са инвалидитетом, али поред наше спремности неопходна је и помоћ државе - каже Тибор Плетикосић.

М. Митровић

EUR/RSD 117.5759
Најновије вести