(ФОТО) ПОКАЗАТЕЉ ДУХОВНОГ ПЕДИГРЕА У Патријаршијском двору отворена изложба докумената из архива СПЦ

Поставку која приказује значајан сегмент администрације и канцеларијског функционисања СПЦ од краја 17. све до почетка 20. века, од времена патријарха Арсенија III Чарнојевића до патријарха Лукијана Богдановића, отворио је патријарх српски Порфирије у присуству чланова Светог архијерејског Синода, који је пре тога одржао седницу у просторијама Старог двора.

Патријарх Порфирије рекао је да потписи и печати патријараха и митрополита показују да имамо неотуђив духовни педигре, и да не живимо од данас до сутра, него да је наш пут трасиран и поуздан јер води из пролазног у вечно, и враћа нас нама самима. 

– Изложба која нас је окупила најбољи је показатељ и потврда каквог смо порекла и какво наслеђе имамо, заступамо и чувамо – казао је патријарх српски. – Наслеђе непроцењиве вредности, освештано, српско, светосавско, доказано записима, оверено потписима, потврђено печатима наших бесмртних претходника. Архив СПЦ показује векове трајања једног систематичног рада, преданог и уредног бележења који сведочи о свести и упорности оних који су били пре нас да сачувају и сећање и наду. Тај дух упорности и преданости да се ради на култури сећања и методологији памћења истовремено је пратио развој Сремских Карловаца као седишта духовног живота српске цркве 17. и 18. века, али и развоја и стварања српске грађанске класе. Такав приступ треба да буде и нама узор да негујемо архиве, да бележимо и памтимо како би се и после нас знало како за оне који данас истражују грађу тако  и за потоње генерације. Свега неколико слова по једном имену или једној личности која чине потпис за нас представља живот, не само њихов некадашњи него и сада и у векове.

Председник сремскокарловачке општине Дражен Ђурђић говорећи о прошлости Сремских Карловаца поменуо је и Архив СПЦ, који није никад усељен у зграду која је наменски за њега грађена на централном карловачком тргу.

– Нема сумње да развој Карловаца искључиво зависи од тога да ли ћемо да прихватимо благослов СПЦ и да ли ћемо на пољу које је пред нама, заједничи да радимо или одвојено као у  периоду после Другог светског рата. У општини Сремски Карловци док сам ја на њеном челу, имате не само пријатеља, него саборца на путу за све стратегије које је наша црква донела када су Карловци у питању.  Кроз рад Одбора за обнову и развој Сремских Карловаца у ком учествује и митрополит сремски Василије донећемо одлуке којима ћемо коначно исправити историјску неправду и наш Архив СПЦ коначно сместити у његову кућу. То нас чека као задатак – нагласио је Ђурђић. 

По речима аутора изложбе и директора Архива СПЦ др Радована Пилиповића, нарочито се у оквиру поставке истичу печати српских митрополита из прве половине 18. века - Викентија Јовановића, Мојсија Петровића, а затим и Павла Ненадовића, Мојсеја Путника и Стефана Стратимировића. Реч је, како каже Пилиповић,  о отисцима у воску, као и сувим жиговима на папиру. Карактеристична је употреба хералдичких елемената, грба Карловачке митрополије, на коме доминира крст са четири оцила или стилизованим словима „С“, која су, што је нарочито  занимљиво, окренута једна према другима. 

На свечаности је говорио и ректор Карловачке богословије протојереј-ставрофор Јован Милановић.