IN MEMORIAM: Слободан Кузманов Куза (1947–2016)

Испратиле су га колеге са којима је делио неке лепше дане и године  у вазда тешком новинарском послу. Они малобројни, који још памте оловни слог, стару ротацију, фото-документацију на папиру у којој је Куза био као код куће. У Редакцији су га гледали као уметничку душу, што јесте и био. Куза је увек био спреман на дружење, а тога је некада било много више него данас, кад је од великог “Дневника” остало тек нешто мало.

Од Кузе се јуче опростио и уметнички Нови Сад, онај што са тврђаве гледа на варош и остатак света, коме је Куза припадао без остатка. Његови уметници и пријатељи Петроварадинске тврђаве “Ликовни круг”, са којима је делио  некад тегобан, некад сјајан живот у атељеима, из којих нам је увек стизала непролазна лепота. Ти људи су Кузу сматрали надасве добром и пристојном особом племенитог карактера, а важио је и за најсрдачнијег весељака међу уметницима. Уз жал што хуманитарна изложба коју су почетком априла у Галерији УПИДИВ организовали да би му помогли, неће имати планиране наставке.  Испратили су га и са уверењем да ће га и тамо где је отишао, дочекати они који га воле.

Слободан Кузманов Куза (1947) рођен је 29. марта у Новом Саду, где је завршио Школу за примењену уметност (1967). Запослио се 1969. као ликовни и технички уредник у студентском листу “Индекс”, а касније је тај посао обављао и у  “Гласу омладине”, “Страву” и у “Дневнику”.  Члан УПИДИВ-а постао је 1969. године, а заступљен је и у две југословенске уметничке енциклопедије. Сликарски израз Слободана Кузманова углавном се одвијао у оквиру графичког, дизајнерског и цртачког рада. Ликовној публици   највише је био препознатљив  по мапи колорисаних графика  са мотивима пужева, знакова зодијака у комбинацији са Тврђавом и митским Пегазом у лету. Био је и изванредан карикатуриста.

Прву самосталну изложбу Слободан Кузманов Куза имао је на Трибини младих  у Новом Саду 1971. године, а било их је још неколико, као и једна у Бечу. Учешће на колективним изложбама тешко је избројати, почев од Сремских Карловаца, Новог Сада и Београда, па до Париза, Монтреала и Токија.

О томе колико је Куза био озбиљан уметник говоре бројне међународне и домаће награде (о којима за живота никада није говорио): Награда за актуелну каикатуру на Међународном салону карикатуре у Монтреалу (1970. и 1971), Награда пунолетства за за уметничку карикатуру - Нови Сад 1970. Прва награда СЛПУЈ за плакат УНЕСКО-а Београд 1971. Похвала мајског салона “Експеримент 5” за плакат, Београд 1973.

Слободан Кузманов Куза није имао лак живот, задесила га је тешка болест од које је преминуо у  69. години, нека почива у миру.

Р. Л.