ПРВИ ДОКТОР ОПШТЕ МЕДИЦИНЕ У СРБИЈИ БИО ЈЕ НОВОСАЂАНИН Направио је једини приручник за бабице! У Школи за бабице радио још један Новосађанин по школи- Његов санаторијум је сада познати београдски хотел
У првом броју дневног листа Политике, из 1904. године, у огласу једне књижаре продавала се књига упутстава за бабице, која је била препоручена и будућим мајкама. Коштала је неупоредиво више од других тврдих корица, а данас на огласима може да се купи за 300 динара.
То нас је навео да утврдимо ко је Јован Ј. Јовановић, доктор који је био тек други гинеколог акушер у Србији и аутор тада познате литературе.
Гадеши- први доктор опште праксе
Међутим, вратићемо се четири деценије пре долазак Јовановића у Београд и почети с први лекаром опште праксе у Србији, др Константином Гадешијем.
Рођен у Новом Саду, а са послом у Сремској Митровици, уписао се у историју јер је 1850. године написао прво „Упутство за дипломиране бабице“. Текст је био на четири стране и садржао детаљна упутства како да се бабице понашају са пацијенткињама.
Његов одлазак у Београд имао је домино ефекат, те је тако за њим пошла свита других доктора из Војводине.
Један од првих гинеколога завршио данашњу Јовину гимназију
Године 1870. у Београду је рођен Јован Ј. Јовановић, у породици велетрговца. Након смрти мајке одлази са сестром у Вршац на школовање, а после још једне трагедије и смрти оца, са 9 година одлази у Српску Атину.
Уписује Српску православну велику гимназију, садашњу Јовину гимназију, где је и матурирао. Оженио се ћерком богатог трговца платном из Црепаје у Банату и са њом добио сина.
Специјализовао се за гинекологију и акушерство код чувеног бечког доктора професора Шаута. Свој живот наставио је у Београду и бива постављен за шефа одељења гинекологије и акушерства у болници. Такође, био је и начелник прве Школе за бабице у Србији.
Ратне године првог светског сукоба одвеле су га на фронт где је био војни лекар, а током којих је оболео од болести јетре. Одлучио је да се повуче у приватну праксу и отвори једини санаторијум за гинекологију и акушерство у нашој земљи. Подиже велику зграду, у којој је и живи, преко пута Народне скупштине, која је данас познати београдски хотел. Међутим, никада није стигао да ради у њој, јер га је прерана смрт од инфаркта омела.