Концерт почиње у 20 часова, а на програму су бисери камерне литературе Моцарта, Хајдна и Менделсона. „Нас четворица смо четири различита карактера, четири сензибилитета, и то је оно што чини и нашу појединачну снагу, али и снагу нас као квартета. Али увек заједно бирамо дела која изводимо, јер све оно што свирамо на нашим концертима нешто је што нас инспирише и на неки начин фасцинира”, поручују лауреати неколико међународних конкурса, међу којима је и „Карл Нилсен” у Копенхагену, као и Европског такмичења FNAPEC.
Други део вечери биће у знаку перформера и кореографа Милоша Софреновића, који ће у Мултимедијалном центру Академије уметности (Ђуре Јакшића 7) извести кореодраму „О прихватању несавршености” у чијим темељима је Посвећење пролећа Игора Стравинског. „Пројекат се бави поновном анализом и интерпретацијом култног дела Игора Стравинског, које је премијерно изведено 29. маја 1913. године у Паризу. То је премијера која уопште није прошла глатко, у сали је настала туча, француска публика је негодовала, све су доживели као апсолутну какофонију и јерес на сцени, а поврх свега тога била је и ’дискутабилна’ кореографија Васлава Нежимског, која је за мене импресивна”, појашњава Софреновић.
Друга полазна основа за пројекат „О прихватању несавршености“ је, како појашњава уметник – однос савременог човека према свом телу. „Тело је део нас који је у најјачој конекцији и хармонији са природом, а 21. век је јако лош пример губљења везе са тим телом и зато људи имају потребу да га толико показују, јер га не осећају, или, пак, имају жељу да га оперишу, јер га не воле такво какво је. А ја тело поштујем као место које ме врло често упозорава на арогантност мог ума”.
Кореодрама је, иначе, претпремијерно изведена недавно на Исланду, где је Софреновић први пут заплесао на тонове Игора Стравинског и “Посвећење пролећа”. „За мене је сваки композитор значајан на свој начин, али мислим да је Стравински први велики догађај после Моцарта”, истиче Софреновић. „Посвећење је, рецимо, пример музичког дела које, иако произилази из периода Белле Епољуе, из, значи, неких 4-5 деценија током којих се, барем на територији Европе, није ратовало, наговештава сву трагику 20. века, јер кроз те тонове буквално чујемо и Први светски рат, који почиње само годину након премијере, а онда и Други светски рат. После слушања Посвећења пролећа, схватио сам да мене оно бескрајно узбуђује зато што, ако то дело и дан-данас изазива фасцинацију због своје храбрости, нетипичности како је компоновано, који инструменти су стављени у први план, замислите тек шок који је изазвало 1913. Јер, као што се често дешава, новине у било којој области људске делатности увек су прво место осуде, исмевања, сумње, па и разлог за сукобе...”
М. С.
Француски гудачки квартет наступа од 20 часова у Градској кући, а Софреновић свој пројекат изводи у Мултимедијалном центру АУНС
