ТРИЈЕНАЛНА ИЗЛОЖБА НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ Позоришни плакат и графичко обликовање
У оквиру престојећег 70. Стеријиног позорја, која се одржава од 26. маја до 3.јуна, биће приређена и 18. Изложба позоришног плаката и графичког обликовања.
На отварању ове изложбе 27. маја у 18 часова у горњем фоајеу сцене “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта, биће додељене награде најуспешнијим радовима, који ће бити изложени.
Међу штампаним позоришним плакатима, прву награду је освојила Андреа Алексић (“Иванов”), другу Јован Тарбук (“Уображени болесник”), а трећу Иван Мишић (“Јерма”). За идејни пројекат плаката прва награда је додељена Кристини Полендер (“Употреба човека”), друга Даници Шарунац (“Кармен”), а трећа Анђели Савић (“Иванов”). Специјална награда жирија ове изложбе додељена је Исидори Свилар (“Кад те Бог ритне у стомак” и Круни Јевтић (“Коса”).
Жири 18. Изложбе позоришног плаката и графичког обликовања, у којем су Атила Капитањ, редовни професор Академије уметности Нови Сад, Одсек графички дизајн (председник), Борис Лијешевић, редитељ, професор глуме и позоришне режије на Академији уметности Нови Сад, и Лука Прстојевић, доцент на Академији уметности Нови Сад, почетком маја је донео ове одлуке о наградама, након прегледаних 175 радова 53 аутора.
- На овогодишњем Тријеналу плаката Стеријиног позорја имамо прилику да видимо како дизајнери обликују површину плаката комбинацијом графичких форми и типографије, користећи их као инструменте за градњу ових визуелних прича. Ови плакати нису само најаве, већ и сведочанства о стваралачком процесу, личним надахнућима и ставовима уметника који их стварају. Они настају као резултат рада рукама, с дубоким поштовањем према материјалу, светлу, текстури и композицији – елементима који подсећају на основне грађевне блокове самог позоришта - указује Лука Прстојевић, један од чланова жирија.
Посебно је охрабрујуће, како он додаје, што су ове године млади аутори, студенти показали изузетну храброст и свежину у приступу, нудећи продорна и смела решења.
- Њихови радови доносе нову енергију и идеје, неоптерећене комерцијалним захтевима, већ вођене чистим истраживачким духом и одважношћу да се уметност плаката врати својим коренима – комуникацији суштине идеје. Ова младалачка енергија подсећа нас на суштинску улогу плаката као простора за слободно изражавање, који последично доноси и успешнију промоцију - наводи Лука Прстојевић.