У склопу пројекта заштите српског културног наслеђа у Румунији, захваљујући Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, иконе са бездинског иконостаса, једног од најзначајнијих репрезената српске црквене уметности, ремек-дела првог српског академски школованог сликара Јакова Орфелина и чувеног билдхауера Аксентија Марковића, повратиле су свој стари сјај. Због високог степена оштећења материјала није долазила у обзир никаква превентивна заштита, која би евентуално могла да се уради на терену, тако да су иконе донете у радионицу Покрајинског завода у Петроварадину и ту подвргнуте обимним конзерваторско-рестаураторским радовима.
Орфелиновим иконама наудули су векови, људски немар, аљкавости а некад чак и претерана ревност – наиме, неке су давнашње домаћице, у жељи да допринесу одржавању хигијене храма, жуљале иконе, нарочито оне дохватне - у парапетној и престоној зони, те царске и бочне двери. И на тим комадима су више но видљиви трагови механичког трења, вероватно је радила нека грубља четка. Ипак, највише штете је нанела активна црвоточина, која је у великој мери угрозила дрвени носилац икона. Последично, девастација се одразила и на бојени слој са подлогом као и на позлату дубореза.
Бездин, један од најлепших манастира у румунском делу Баната, који се разбокорио тридесетак километара западно од Арада, градили су, према запису на сачуваном Пластиру, „братија и христијани” 1539, мада неке књиге староставне померају бивствовање бездинске монашке заједнице и дубље у старину, још у XV век. Тек, неспорно је да су зидови и сводови цркве први пут живописани фрескама 1592, али се из угла историје уметности оно најважније догодило крајем XVIII века, када братство ангажује Аксентија Марковића и Јакова Орфелина, да израде целокупан мобилијар манастирског храма – иконостас, тронове и певнице.Посао је завршен крајем 1802, о чему сведочи и запис на икони „Недремано око” изнад царских двери („Написасја от Јакова Орфелина, Цесаро-Краљевске Академије малера, месјаца нојемврија, 19. дне 1802. года”).
Иконостас је изузетно значајан, квалитетан, прави бисер, али је генерално био у веома тешком стању, речи су Оливере Брдарић, сликара конзерватора, руководиоц пројекта обнове Орфелиновог иконостаса.
Био је, додала је, угрожен црвоточином, толико да је код Светог Јована Крститеља и Богородице имакулата била потребна чак и транспозиција на нови носилац, јер је првобитни био елементарно девастиран и једноставно се није могао спасити.
Та операција је, иначе, веома деликатна, с обзиром на то да се постепено морала тањити даска да би се довела на потребну меру за транспозицију, а да се при томе не оштетити платно. На сву срећу, аутори иконостаса су били мајстори свог заната па су каширали платно на даску, а тек потом сликали. И то је спасоносна варијанта, јер да нема тог платна, ми бисмо имали страшан проблем како да уопште урадимо транспозицију када пропадне основни носач. Иконе су затим подлепљивање на ново платно и преношене на нови носач – сходно принципима савремене конзерваторске праксе, казала је наша саговорница.
У манастиру су обављена и неопходна егзактна мерења, да се сада тачно знају димензије свих површина, као и детаљи иконостаса за случај да, на нивоу Епархије, буде донета одлука о његовој потпуној реконстукцији и враћању у Бездин. У манастирској цркви је тренутно иконостас новијег датума у неовизантијском стилу, монтиран на нову носећу конструкцију, више него очигледно дуборезан „машинском обрадом”. У плану је да за 2021. годину, када су оба града, и Темишвар и Нови Сад, европске престонице културе, уприличи изложба бездинског материјала, као и дела чаковачког, уколико почне рестаурација иконостаса у том српском манастиру у румунском делу Баната, који је у пожару 2005. претрпео велика оштећења.
Н. Попов
Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама.
