Награду „Александар Лифка“ ове године припала је славном српском глумцу Славку Штимцу, а име иностраног добитника биће објављено накнадно, речено је на конференцији за новинаре у Југословенској кинотеци.
Председница Савета фестивала Мира Бањац истакла је да и поред проблема са новцем за ФЕФ Палић не важи изрека „колико пара толико музике“.
„Пара имамо толико колико имамо, али ипак имамо добру музику. У овој стисци, коју делимо са друштвом у којем постојимо, успели смо да одржимо квалитет, а то је одувек и била суштина палићког фестивала”, казала је призната глумица.
Бањац је нагласила да је њихова порука да иза свега што се догоди стоје људи, са својим ентузијазмом, са вером да не може све да пропадне и да није све у парама него је у свести.
“Поручујем људима који имају свест да размисле куда иде наша култура. Ми се радујемо нашем фестивалу, ми га негујемо и нећемо се зауставити, бар ове године“, истакла је Мира Бањац.
Члан Савета фестивала Бранислав Лечић оценио је да је ФЕФ доказао својим трајањем јединственост, посебност и квалитет.
„Свако ко озбиљно воли филм и зна шта он значи за културу не само наше земље, него и региона и Европе, зна да је драгоцено пратити оно што се дешава на фестивалу, као пресек филмског стваралаштва, али и преокупација аутора око тема коју су друштвене и уметничке”, рекао је Лечић.
Он је додао да као глумци желе да скрену пажњу да је ситуација за културу врло тешка и да су приоритети доведени у питање.
“Дешава се уравниловка, финансије не прате шта је важно, а шта је мање важно. Не може се изједначавати нешто што је сеоски фестивал и онај који је већ традиционално доказао своју европску вредност. ФЕФ, који је опште добро, треба да буде подржан као легитимација наше културе и друштва“, нагласио је Лечић.
Директор фестивала Радослав Зеленовић подсетио је да је један од ретких који су на овом фестивалу од почетка, 1992. године и да је проблема било увек, али је коначно пре десетак година потписан Протокол о суфинансирању.
„Република Србија и Град Суботица су испоштовали протокол, а Покрајински секретаријат Војводине се, из само њима знаних разлога повукао, те је после шест милиона динара 2015. и три милиона 2016, ове године дао само један милион. Република је дала девет, град пет милиона, тако да оперишемо са око 150.000 евра, а пре седам година смо имали 420.000 евра“, прецизирао је Зеленовић.
Због тога ће, додао је он, после 106 филмова колико је било лане, овог лета бити 80 филмова.
Изостаће програм “Класици на тргу”, јер нема пара за изнајмљивање ДЦП пројектора, као и Фестивалске новине, а биће и мање гостију, додао је он.
Програмски директор Мирослав Могоровић изјавио је да се заједно са Отвореним универзитетом као извршним продуцентом довијао да нађу баланс између онога што чини фестивал и могућности које пружа буџет.
Он је нагласио да је насловима изузетно задовољан, да ће публика гледати филмове из Берлина и Кана, награђене и оне који су привукли пажњу публике и навео остварења Андреја Звјагинцева, Сергеја Лознице, Корнела Мундруцуа, филмове из Грузије, Италије...
“Главни програм имаће 12 уместо 14 филмова, од 21 сат приказиваће се досадашњи и будући добитници фестивалских награда, а од 23 сата филмови који су оријентисани више ка публици”, најавио је Могоровић.
Селектор Петар Митрић истакао је да је за ФЕФ карактеристично не само да приказује познате, већ и да открива нове ауторе, те је од 10 филмова из програма “Парелеле и судари”, посвећеног источноевропским ауторима и темама, издвојио естонски филм „Новембар“, награђен на Трајбеки и „Последњу породицу“ са Санденса, о чудној породици пољског сликара.
Селекција “Млади дух Европе” ове године даје посебан поглед на филм и глобални свет, са темом мигрантске кризе, те залази у далеке пределе Чилеа или Африке, а Митрић је посебно поменуо филм „Странац у рају“.
“Награду ''Underground Spirit'' добио је Бертран Мандико, француски редитељ који ствара ван свих токова европског и светског филма, који је доспео и до Кана, али није хтео да постане човек са црвеног тепиха“, рекао је Митрић.
Он је скренуо пажњу и на програм “Кинематографија у фокусу”, посвећен хрватском филму и оценио да је Хрватска у последње време постала пример како треба уредити националну кинематографију.
Званичне фестивалске награде доделиће жити у којем ће бити српски глумац Никола Ђуричко, белгијски редитељ Гас ван дер Бергер, хрватска глумица Тихана Лазовић, фестивалса директорка из Копенхагена Тина Фишер, а име петог члана биће објављено накнадно.
Публику очекује 11 селекција: Главни такмичарски програм, Паралеле и судари, Млади дух Европе, Нови мађарски филм, Хрватска у фокусу, Омаж програм добитницима награде Александар Лифка, Омаж програм добитнику награде Underground Spirit, Еколошки документарци, Best of Europe 2016, Short Matters! и Палић у Београду.
