– Моје школовање је почело у Будимпешти 2016. године да бих се на крају обрела у Америци на институту др Џона Аплеџера који је утемељитељ ове технике. Прошла сам све нивое основне едукација и сада се налазим на напредном нивоу који завршавам на Флориди. Током школовања сам посетила и Амерички Институт у Палм Бичу где волонтерски радим с мојом менторком Ребеком Флауер. Као резултат тог рада рођена је идеја да се та техника доведе овде и отвори центар у Србији. Жеља ми је да сво моје стечено знање пренесем колегама, да се почне са сертификованим интернационалним едукацијама терапеута за које сам добила и званичну лиценцу.
Ова врста терапије је релативно непозната код нас, да ли бисте нам открили о каквој се техници заправо ради?
–Многи људи верују да је живот тежак и да је излечење болно. Краниосакрална техника помаже им да одбаце своја уверења јер процес излечења може бити много нежнији и суптилнији. Ово је нежна, техника додиром којом се третирају мембране и церебрална кичмена течност која окружује и штити наш мозак и кичмену мождину. Овај третман помаже да се наш нервни систем на природан начин самокоригује ослобађањем тензија, коштаних ограничења, што доводи до смањења бола и стреса, јачања имунолошког система, побољшаног протока информација кроз нерве и побољшања општег здравља. На овај начин почиње да се празне „фиоке“ у које таложимо свакодневицу на свесном и несвесном нивоу. Верујте, да најчешће ни немамо свест о томе шта смо све потиснули у наша ткива.
Како је настала та техника?
– Краниосакралну технику је развио др Џон Аплеџер седамдесетих година прошлог века. Он је остеопатски лекар ког је часопис „Тајм” назвао једним од представника новог таласа иноватора Америке. Ова техника је проистекла из медицине и представља холистички приступ остеопатији – мануелној техници где се додиром утврђује напетост или блокада у ткиву која би могла бити директан или индиректан узрок бола или других тегоба, потом се различитим техникама ослобађа од бола, увећава ниво прокрвљености и покреће систем самоизлечења тела.
На који начин делује ова техника?
– У краниосакрални систем спада мозак, кичмена мождина, интракранијална мембрана (опна која раздваја леву и десну хемисферу мозга) и ликвора, течности која окружује овај систем. Та течност има свој ритам, као и плима и осека у океану. Ми у телу имамо око 8.000 ритмова, један од њих је и краниосакрални. Када дође до прекида протока течности, може доћи до неравнотеже у телу и уму. Када имамо емоционалне реакције на искуства која изазивају анксиозност, а ова емоција не може да се изрази, та емоција се памти, таложи и чува у ћелијама, ткивима, мишићима, костима и органима. За време овог третмана, тело се опушта, функција мозга се успорава и его са својим одбрамбеним механизмима почиње да се повлачи.
Шта се тада дешава?
– Чуване емоције се тада отпуштају и исцељују. Тада пацијенти обично осећају да су више повезани са својим телом и да су способни да мисле и осећају јасније. Ова техника смирује ум и успоставља везу између тела и ума, дубоко опушта, обнавља и регенерише. Терапеут је обучен да ослобађа ограничења у телу. Емоције су често повезане са напетошћу која се држи и сакупља у телу, а овом техником се ослобађају и физичка ограничења и болови у целом телу.
Како се спроводи? Како изгледа једна сеанса?
– Сеанса траје 60 минута, одвија се у пријатном окружењу на столу за масажу. Пацијент остаје у потпуности обучен. Разговор са пацијентом је први корак, кад се терапеут упозна са акутним или хроничним проблемом, као и тренутним и претходним животним околностима које могу бити повезане са здравственим тегобама. Потом терапеут рукама прелази преко целог тела како би установио где су места са ограничењима или тензије да би добио увид у краниосакрални ритам. Третмане би требало понављати у зависности од случаја. Препоручљив ритам је једном недељно, а број третмана зависи од стања организма и реакције тела. Код акутних проблема је потребно долазити нешто чешће, а могућ је и свакодневни интензивни програм с терапеутом који има више степене едукације и самим тим и више искуства.
Код којих здравствених проблема ова техника не даје резултате?
– Нисам се још сусрела са неким случајем који није дао никакве помаке, ни током дугог волонтирања на америчком институту, ни овде у Србији. То само говори колико је ова техника благотворна. Ипак, постоје и они који не могу да се третирају, а то су људи који имају анеуризму, шлог од кога није прошло шест месеци и отворен прелом лобање.
Каква су ваша досадашња искуства?
– Моја искуства су заиста богата, могао би фељтон да изађе J... Приметила сам да ова техника не само да благотворно делује, него побољшава ефекте примене и неких других третмана. Нагласила бих, да ова техника није чаробни штапић који може да реши све проблеме и нечији животни хаос, али може помоћи да се особа доведе у стање када ће се лакше носити са стресом и с лакоћом решавати проблеме које доноси свакодневица.
Марина Јабланов Стојановић
Фото: приватна архива
