ОВА ЕВРОПСКА ЗЕМЉА ЈЕ 1990. БИЛА СИРОМАШНИЈА ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ Ствар се променила, сада је једна од најбогатијих чланица ЕУ
Уласком у Европску унију 2004. године привреда је добила нови замах, првенствено у туризму, услугама и транспорту.
Малта, мала острвска земља са мање од 600.000 становника, била је још 1990. године једна од најсиромашнијих држава у Европи и једна од само пет европских земаља које су по БДП-у по глави становника биле сиромашније од Југославије.
Данас спада у најбогатије земље света према класификацији Светске банке и УН-а. Са БДП од преко 42.000 америчких долара у 2024. Малта је сада девета најбогатија земља у Европској унији и међу топ 15 у Европи.
Економски напредак Малте од почетка деведесетих до данас један је од најпрогресивнијих у последњих 50 година и нешто што би требало добро проучити, као пример како мала држава, зависна од увоза, може успети.
Самосталност и социјализам
Пре него што је стекла политичку независност 1964. године, привреда је увелико зависила од Велике Британије. Важна промена која се догодила после тога односила се на поступно укидање база британских снага стационираних на Малти.
Британске војне установе смањиле су свој удео у БДП-у с просечних 22 одсто у другој половини педесетих на нулу 1979. године, када су те установе потпуно укинуте, у складу с планом развоја од 1972. до 1979. године.
Још једна значајна промена била је брза експанзија производног сектора до краја седамдесетих. Производња је чинила само 10 одсто БДП-а током друге половине педесетих и повећала се на око 33 одсто крајем седамдесетих. Од тада је дошло до пада удела производње у БДП-у и до 2015. године се смањио на око 10 процената.
Производни сектор се такође структурно променио од 1960. године, а главна промена је била да је индустрија одеће, која је углавном зависила од релативно ниских плата, опала, док су технолошки утемељене индустрије с високом доданом вредношћу по раднику, попут индустрије електронских компоненти, повећале свој релативни удео у сектору, пише Либерал.хр.
Економско управљање такође је претрпело велике промене од независности. У седамдесетим и првој половини осамдесетих земљом је управљала социјалистичка влада (предвођена Малтешком лабуристичком странком - МЛП, која је касније променила име у Партит Лабуриста - ПЛ), са широко распрострањеном државном интервенцијом и контролом цена и увоза.
Промена власти и протржишне реформе
После 1987. Партит Nazzjonalista (ПН - Националистичка странка) се вратила на власт и, иако је имала конзервативну идеологију, увела је радикалну промену економске политике, утемељену на либерализацији домаћег тржишта, уклањању контрола увоза и политици приватизације. ПЛ се вратила на власт 2013, али владине економске политике остале су углавном исте као оне које је спроводила ПН, само с либералнијим и укључивијим социјалним политикама.
Као што можемо видети, Малта је од 1990. укидањем контроле цена и увоза почела озбиљно да расте и тај је раст, изузев кратких прекида у време глобалних криза 2008. и 2020., с временом убрзавао. Малта је престигла Шпанију 2015. године.
Кључне реформе
С обзиром на географске предодређености, на Малти нема много могућности за пољопривреду, па она чини само око један одсто земљиног БДП. Највећи део БДП (56 процената) отпада на услуге. Следи туризам с 15 до 20 одсто, а индустријска производња чини 10 процената. Битан удео малтешког БДП иде још и на транспорт због важних лука.
Кључне промене у малтешкој политици догодиле су се деведесетих у време владе десничара. Малта је 1990. аплицирала за чланство у Европској унији, а услови су били ослобађање трговинских баријера и приватизација већег дела јавног сектора.
Овај период карактерише владина иницијатива за либерализацију и интернационализацију економије и њено стављање у обухват слободног тржишта. План је подразумевао уклањање заштитних баријера које су штитиле локалну индустрију од отворене конкуренције на светском тржишту, крај државне помоћи за индустрије које су биле 'хроме патке' како би се избегли отпуштања, продају значајног постотка државних деоница у банкама приватним улагивачима и оснивање берзе како би се олакшала циркулација деоница, удела и обвезница.
Чак и током кратког мандата Малтешке лабуристичке странке од октобра 1996. до септембра 1998, тај процес либерализације тржишта је настављен. Током те две године, телекомуникациони сектор је делимично приватизован и учињени су озбиљни покушаји повећања одговорности у државним субвенционисаним подузећима, на пример у Малта Drydocksu.
Реструктурирање потребно како би се осигурало да сви сектори малтешке привреде равноправно конкуршу унутар параметара слободне тржишне привреде било је далеко од довршеног до краја деведесетих. Оно је имало негативан утицај на одређене индустрије, што је довело до затварања и смањења производње, на пример у индустрији одеће и обуће.
Током ове промене у привреди, малтешки синдикални покрет задржао је своју централну позицију и наставио да бележи пораст чланства. Упркос приватизацији, клима индустријских односа у деведестим може се дефинисати као релативно блага, с бројем индустријских спорова или изгубљених радних дана који је био међу најнижима у историји. Највећи број изгубљених радних дана годишње због индустријских акција током тог раздобља био је само 16.000 у 1996. години.
Уопштено, владала је "атмосфера релативне стабилности" која "се може приписати спремности социјалних партнера да раде заједнички на врло конкурентном међународном тржишту и спремности Владе да реши проблеме у индустријским односима чим се појаве" (УНДП, 1996., стр. 37). Свеједно, до дошло је до озбиљних превирања између државе и синдиката.
Ослањање на увоз, развој туризма и услужног сектора
Уласком у Европску унију 2004. године привреда је добила нови замах, првенствено у туризму, услугама и транспорту. Влада је тада учинила много по питању смањења прорачунског дефицита. Смањивањем јавне потрошње, укидањем субвенција индустријама које нису биле конкурентне, успела је да консолидује финансије што је помогло привреди да ојача и буде конкурентнија на међународном тржишту.
Све наведене реформе омогућиле су Малти да од четврте најсиромашније земље у Европи дође међу 15 најбогатијих. Ово би требало да буде лекција и за многе који мисле да се привреда гради искључиво на индустрији и пољопривреди. Земља која се више ослања на увоз прехрамбених и других производа, ако има развијен туристички и услужни сектор, свакако може да напредује.
Таква привредна структура може бити озбиљан проблем за време глобалне кризе или рата, али у мирнодопско време ови "недостаци" заправо се могу претворити у предности и омогућити снажан раст - ако се користе у комбинацији с политикама отвореног и слободног тржишта.
