Лењивци нису познати по оштрим чулима, тачније они толико лоше виде да женка тропрстог лењивца (а постоји и двопрсти) не препознаје своје младунче на удаљености од метар и по. Они виде црно бело и то у лошијој резолуцији. С друге стране, изузетно су добри пливачи. Ноге су им слабе, али зато користе руке и снагу горњег дела тела, те се у води крећу три пута брже него на копну. Лењост користе као тактику преживљања. Пошто се по земљи крећу од два, до два и по метра у минуту, чиме су заиста најспорије животиње на Земљи, у 18. веку је документовано да су „најнижи облик постојања“, али то и није баш истина. Лењивци једу лишће, а њиховом стомаку који се састоји од четири дела потребно је и до месец дана да свари један оброк, пошто лишће није довољно хранљиво, они неактивношћу заправо чувају што више енергије. Споро кретање им такође помаже да остану непримећени од грабљивица, те је „лењост“ заправо тактика прреживљавања. Занимљиво је и да на њиховом крзну расту алге, те им зеленкасто крзно помаже при камуфлирању, а такође их и једу. Као и неке врсте сова, тропрсти лењивци могу да окрену главу за 270 степени. Иако нису добри у одбрани, могу да виде опасност када им прилази, под условом да је близу. Иако су врло крхки и неспретни, живе око 20 година. Најдуговечнији лењивац Мис Си, умрла је у заточеништву са 42 године у зоо врту у Аустралији.
Разлика између двопрстих и тропрстих лењиваца је та да су тропрсти активни током дана, а двопрсти лењивци су ноћне животиње. Ове врсте су даљи рођаци, иако припадају истој породици. Тропрсти лењивци су мањи и спорији, а обе породице имају по три прста на ногама, права разлика се односи на прсте на рукама, на којима једни имају две, а други три канyе. Лењивци су еволуирали од yиновског лењивца који је био тежак и по пар тона и висок скоро четири метра. Ова животиња је изумрла пре око 10.000 година и верује се да је била плен људи тога доба.
М. Сћ.
