У посети Истанбулу: Капија између два континента

Да ли се може боравити на два континета у једном сату? – Може, уколико посетите град који има овај јединствени географски положај –Истанбул.
istanbul
Фото: Pogled na evropski deo Istanbula sa Zlatnog roga/Marina Jablanov

Управо овај положај кроз многе векове царског града, одредио је његову прошлост, садашњост и будућност. Град који спаја Европу и Азију смештен је на Босфорском мореузу између Мраморног и Црног мора. Добар положај условио је његов напредак и раст. Данас Истанбул броји преко 15 милиона становника и најмногољуднији је град у Турској.

Основали су га још у античко доба колонисти из Мегаре, стари Грци. Наденули су му име Византион по свом краљу Визасу, који их је предводио. Скоро девет векова касније цар Константин га је прогласио за престоницу Источног римског царства тако да је добио и ново име – Константинопољ. Постојао је покушај да се зове Нови Рим, али тај назив није заживео. Назив Истанбул се помиње и пре доласка Отоманског царства и једно од мишљења је да је настао од искварене грчке фразе „еис тен поли” што значи „у граду”. Словенски народи су га звали Цариград – јер је заиста то вековима и био. Но када је маршал Мустафа Кемал Ататурк прогласио републику 1923. године и дошао на власт, Истанбул је постало службено име града.

Путник који дође у овај град понеће река људи која се креће једном од главних трговачких улица и ноћног живота – Истиклал Џадеси. У овој увек живој улици, осим силних распродаја у ово доба године, пажњу ће му привући и продавнице оријенталних слатикиша, а са сваког ћошка ће му се нудити свеже печени кестени и кукурузи... Испред многобројних ресторанчића ће га пресретати и позивати да проба турски кебаб, пите, свеже цеђене сокове од нара, поморанџе, ананаса, сладолед... Није лако одолети свим тим изазовима, јер је храна укусна и за српског туристу који нема дубок џеп, није скупа.

Фото: Sveži đevreci nude se na svakom koraku/Marina jablanov

Уколико се упутите преко Галата моста на другу страну залива, на Златни рог, видећете на мосту пуно ресторана који нуде свежу рибу и плодове мора. После силне шетње обавезно предахните и неизоставно се окрепите (правом) турском кафом која се по протоколу увек служи са чашом воде и ратлуком. Уколико сте огладнели ђевреци са сусамом и ајран – турски слани јогурт, ће вам вратити снагу да наставите да откривате овај невероватан град.

Често смо склони да своје лоше особине припишемо турском наслеђу, али на местима где се крећу туристи нисмо видели прљаве улице. Неуредни тоалети који су балканска свакодневица – по свему судећи нису и турска, јер их нисмо видели. Мада је антички свет имао хигијенске навике, оне су се некако изгубиле у средњевековној Европи и тек с крсташима и турским освајачима Европа је поново почела да открива благодети сапуна и топле воде.

За страсног љубитеља дувана често кажемо „пуши као Турчин“, али нисмо видели да се у турским ресторанима или кафићима пуши. Може се пушити на отвореном и, наравно, у наргила баровима. Иако турски језик није близак нашем уху – ипак ћете препознати много „наших” речи од сокака, јастука до нара, а „јок” и „таман” да не спомињемо.

Фото: Turistička atrakcija - starinski tramvaj/pixabay.com

Уколико вас знаменитости овог града маме да их обиђете, а има их много – понесите удобну обућу, јер има толико тога да се види да ћете прелазити километре и километре. За нас из равнице је посебно изазован, јер треба савладати пуно стрмих улица по којима није лако ни да се силази, а камоли пење. А када вам се учини да сте се загубили у овом лавиринту увек ће се наћи неко да вам прискочи у помоћ.


Музеј невиности

Турски писац и нобеловац Орхан Памук има свој музеј у Истанбулу. То није музеј о чувеном писцу, него је Музеј невиности осмислио као место где ће изложити артефакте који су чинили живот јунака књиге „Музеј невиности”. Музеј се налази у тихом Чукурџума сокачету до кога се долази лавиринтом стрмих улица, а посетилац је награђен једним новим уметничким делом, кога је Памук, иначе архитекта, осмишљавао с пуно пажње и љубави. Уосталом, у њега је уложио сав приход од Нобелове награде. Чак и оне који нису прочитали ниједну Памукову књигу овај музеј ће опчинити као уметничко дело које кореспондира са књигом, али и без ње. Обилазећи користите аудио водич који је бесплатан и доживите сву слојевитост коју овај начин презентације пружа.


Фото: pixabay.com

Аја Софија спада у оне знаменитости Истанбула које би свакако требало посетити. Хришћански храм Свете мудрости саграђена 537. године само за пет година, што је био подвиг не само за ондашње градитеље, него и за данашње. Била је највећа црква хиљаду година, а онда ју је претекла катедрала у Севиљи. После пада Константинопоља претворена је у џамију, а проглашењем републике и доласком Ататурка, на власт постала музеј.

Фото: Galata kula, vidikovac visok 67 metara/Marina Jablanov

Обавезно обиђите и царске палате: ону старију Топкапи и новију Долмахбахче, која је грађена да фасцинира. Када вас умори шетња по чувеној Капали чаршији – наткривеном базару - одшетајте до Плаве џамије,  највеће џамије исламског света. Свакако не пропустите да видите Васељенску патријаршију и цркву Светог Ђорђа, али ни Галата кулу – видиковац с којег можете шетајући укруг видети цео Истанбул. И на крају пожелите да се опет вратите јер је остало још много тога да се види, проба и доживи.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести