(ВИДЕО) ДРЖАЛИ ЈЕ ТРУДНУ У КАВЕЗУ ЛОГОРА, А ЊЕНА КЊИГА ЈЕ БИЛА НАЈЧИТАНИЈА У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ Ћеркица умрла током битке на Неретви, из страшне трагедије написала штиво продато у рекордном року
Док су многи касније писали да је књига "Теби, моја Долорес" др Саше Божовић комунистичка пропаганда, они који су је читали у једном даху с тиме се неће сложити.
Потресно сведочанство о трагедији једне мајке, у коме се огледа страдање читавог народа у Другом светском рату, продато је у рекордном броју примерака.
Саша Божовић је завршила Медицински факултет 1937. године у Београду. Нада у боље сутра за угледну докторку није нестајала чак ни кад је у размаку од неколико дана сазнала да је трудна, баш у тренуцима кад су пале прве бомбе. После бомбардовања Београда 6. априла 1941. године, са супругом др Бориславом Божовићем одлази у Подгорицу, његово родно место.
Борислав Божовић је био један од главних организатора устанка у Црној Гори. Након његовог одласка у партизане, јула 1941, Сашу хапсе Италијани и одводе у логор у албански град Кавају. У логору је већ зашла у осми месец трудноће, а тамо је преживљавала прави пакао. На њене речи написане у потресној исповести ретко ко би остао равнодушан.
"Кавез мали. Ако седнем, удара глава горе па се згрчим ако легнем, кратак, па се опет морам згрчити. То ужасно замара. Не могу да заспим. Час седнем, час легнем. Ноћ смењује дан, а дан ноћ. Време пролази ни у чему. Зурим у празно. Често је и глава празна, без мисли, покрета. Летве на којима лежим почињу да се усецају у тело. Укуцане су у размаку а ивице оштре. Премећем се. Окрећем. Отварају се ранице. Боли. Не могу место да нађем. Да ми је она бувљива самица у Кући Рогошића. Бар бих шетала, стајала. Гледам Радуловићку. Спава. И деца спавају. Размишљам. Мршави су, па ваљда и не належу добро на неравне летве. А ја? Осми месец трудноће! Бројим летве. Бројим чворове на летвама", одломак је из Сашиног романа.
У књизи је њена мука описана до детаља, почев од тога како је кору сувог хлеба жвакала да би за бебу имала млека, до тога да је топлином свог тела сушила пелене за малену Долорес.
Касније, Саша је пред порођај пребачена у болницу у Тирани, где је у новембру 1941. добила кћерку, назвавши је Долорес, по шпанској револуционарки Долорес Ибарури, "Ла Пасионарији". У Тирани се прочуло, да је нека докторка у затвору родила дете, а њен пакао ни ту није стао.
Крајем 1941. године, заједно са ћеркицом била је размењена са италијанским официрима које су заробили партизани. На ослобођеној територији Црне Горе као докторка је формирала прве сеоске партизанске болнице у Црној Гори. Наставила је да ради као лекар, а често је долазила у проблем. Дати шољу млека свом детету које плаче гладно, или рањенику који данима ништа није окусио.
Ова хероина спасавала је рањене борце од смрти, а једина особа коју није успела да спаси је – њена Долорес. Њена ћерка је умрла 7. марта 1943. године, током Битке на Неретви, када је имала само годину и по дана. Девојчица је умрла од последица смрзавања, исцрпљености и глади, пише Еспресо.
Саша Божовић је септембра 1943. године једина преживела четничку заседу возећи се камионом путем од Пљеваља ка Пријепољу испред села Јабука, када су погинули Бошко Буха и Богдан Радан, политички комесар.
Мајчин бол, очајање и осећај празнине смењивали су се, али је превладала чудесна виталност сазнањем да се мора ићи даље и да има људи којима се мора помоћи. Наставила је живот, основала породицу, а умрла је 1995. године у Београду.
Саша Божовић је негде пред крај живота, враћајући се још једном својој "Долорес", поручила:
"Ову књигу нисам наменила историчарима. Ова књига је намењена само оном обичном, поштеном, племенитом и осећајном читаоцу".