Исидора Манчић о рефлексотерапији: Шта „причају“ стопала

Сматра се да је човек изгубио директан контакт с окружењем и природом када је почео да носи обућу. Мада је обућа штитила од хладноће, од убода и посекотина, ипак је чинила да се све мање стимулишу рефлексне тачке на табанима које су организам доводиле у баланс.
masaza refleksoterapija
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Можда баш зато рефлексна масажа стопала спада у древне холистичке методе за које се зна да се примењују хиљадама година. У временима када није било инструмената или лабораторијске анализе који би могли да покажу стање организма, ова метода се користила не само у терапији, него и у дијагностици. Постоје бројни записи из Кине и Јапана чак 5.000 година стари, који указују да је коришћена као дијагностички и терапеутски метод. Поменута метода није била непозната ни на америчком континенту, јер су оваква знања и праксу имали и Индијанаци и јужноамерички народи…

Позната је и овом делу света још из старог Египта, где постоји цртеж терапеута који третира стопала, а о њој се могу наћи трагови у делима великог старогрчког лекара Хипократа и познатог арапског лекара Авицене. О рефлексотерапији говоримо с терапеуткињом ове методе Исидором Манчић из Новог Сада која се њоме успешно бави четрнаест година.

Прва сазнања о овој методи сам добила од своје мајке Викторије која се тиме бавила дуги низ година, али када сам одлучила да ми ово буде позив онда сам отишла у Мађарску на школовање које сам успешно завршила. Желела бих да додам да су претече модерне рефлексологије дошле са америчког континента и да то су били лекари Фицџералд и Боуверс. Физиотерапеуткиња Јунис Ингам је ову методу додатно развила, а охрабрена позитивним искуствима, издала је књигу „Stories the Feet Can Tell” (Шта могу да испричају стопала), у којој је документовала своје случајеве и представила распоред рефлексних зона и тачака на стопалима. Код нас је ова метода званично призната од 2007. године.

Шта је то рефлексологија?

Мислим да је многима познато да се на нашим шакама и стопалима налазе рефлексне зоне које кореспондирају с одређеним органима. Стимулишући њих, ми утичемо на рад органа или делова тела којима припадају. Тако да може да се каже да је рефлексологија древна вештина која користећи ову својеврсну мапу при масажи и притиску тих тачака побољшава функције органа или делова тела којима те зоне одговарају и на тај начин успоставља баланс у организму. Нагласила бих и да терапеути чешће раде са стопалима, јер се рефлексне зоне на шакама налазе дубље, па третман може да буде болнији.

Како изгледа преглед, шта наша стопала могу да открију?

Сам поглед на стопала већ нам даје прве информације. Заиста, наша стопала могу много тога открити: какво је стање нашег организма, како раде хормони, кардио-васкуларни систем, како функционише коштано-зглобни систем или како поједнини органи раде... Први третман је увек дијагностички када терапеут притиском на одређене тачке и делове стопала утврђује да ли постоје блокаде. Притискајући одређене тачке увек пратим реакцију пацијента и тако тренутно имам информацију шта се дешава у телу. Бол који може да се јави је увек сигнал да тај део тела или орган има неки проблем.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

На основу чега то може да се каже?

Сматра се да на нашем стопалу има око седам хиљада нервних завршетака који су груписани у одређене зоне. Новија истраживања су доказала да се временом на завршецима нерава на стопалу накупљају соли калцијума и кристали мокраћне киселине који онемогућавају нормалну стимулацију жлезда и органа. Помоћу методе рефлексотерапије ти ситни калцификати се могу уклонити. Притисак на рефлексне тачке изазива многе повољне реакције, под којима се подразумева проток енергије кроз тело, побољшање нервних функција и боља прокрвљеност, смањивање напетости и подстицање органа у телу на правилан рад. Неретко долази и до опуштања емотивних блокада.

За које здравствене проблеме је ова метода добра?

Не бих да звучим нескромно, али према мом дугогодишњем искуству заиста нема тог проблема који ова метода није могла да санира. Наравно све зависи у ком стању се дође – па некад то буде помоћ да се зауставе дегеративни процеси, или ублаже болови, а некад буде и потпуно отклањање проблема.

Колико је ова метода комплементарна с другим врстама терапије?

Моје искуство говори да нема правила. Зависи од врсте тегобе и индивидуалне реакције организма која се не може увек предвидети.

Коме се не препоручује ова врста терапије?

Иако ова метода нема специфичних контраиндикација, ипак постоје и ограничења када је у питању тромбоза крвних судова. Наиме, људи који имају проблем с проширеним венама и тромбозом не би требало да иду ни на масажу. Рефлексотерапију такође не би требало примењивати код унутрашњих повреда, високе температуре, унутрашњих и спољашњих рана, код особа које имају уграђен пејсмејкер, у прва три месеца трудноће...

Да ли има неких ограничења што се тиче узраста?

Старосних ограничења заиста нема. Долазили су ми родитељи с бебицама као и људи у позним годинама.

Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Која врста обољења је према вама у порасту?

Последњих година сам приметила да је све већи проблем хормонски дисбаланс, нарочито штитна жлезда, потом је канцер у порасту, а следе кардиолошки проблеми… Општи је утисак да су људи под све већим притиском и да је стрес главни окидач за настанак болести.

Колико се третмана обично потребно да би се осетило побољшање?

То је врло индивидуално, зависи од стања или проблема с којим је клијент дошао. Да би се осетила промена на боље потребно бар шест везаних сесија. Неки проблеми се за то време успешно санирају. После тога би било пожељно да се повремено дође да би се одржавао успостављени баланс… С друге стране, навела бих пример једне своје пацијенткиње која је услед стреса изгубила менструација годину дана. Прво што сам успела да постигнем је да јој се врати циклус на 3 месеца, да би касније постао редован. И не само то, после две године периодичних третмана, она је постала мајка једне слатке девојчице.

Да ли бисте могли да дате неки савет нашим читаоцима?

Саветовала бих да када год постоји могућност за то да ходају боси по шљунку или песку, јер то је одлична масажа за стопала. Потом да са више пажње бирају обућу и да им приоритет буде удобност и природни материјали, јер нас наша стопала воде кроз живот и не би требало да им отежавамо тај нимало лак посао. Мада се на интернету могу наћи мапе рефлексних зона стопала, ниједна није баш потпуно прецизна – тако да је мој савет да масирају своја стопала, али да терапеутске учинке препусте онима који су стручни.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести