Али, кад човек гледа близу, тада мишићи који окружују око стисну очну јабучицу, па се она издужи, јер једино на тај начин може да се изоштри слика. Брзи технолошки развој допринео је и томе да данас људи много више гледају предмете који су близу.
Поготово данас када смо окружени разним екранима од компјутера, мобилних телефона до ТВ екрана... О разлозима зашто су нам очи све више уморне, а вид лошији, причамо с оптометристом Александром Деурићем из Новог Сада.
Како су екрани све више присутни у нашим животима, тако све већи број људи доживљава све више сметњи. Сви они који раде свакодневно на рачунару имају предиспозицију да развију синдром продуженог очног замора. Ово стање може настати и због поремећаја сузног филма који прекрива око. Наиме, сузе и сузни апарат су јако битне у процесу вида. Улога суза је заштита површинских структура ока, оне механички испирају површину ока, влаже и чувају прозирност рожњаче, објашњава Деурић.
Колико је трептање важно?
Када мање трепћемо, очи су сувље, а управо трептање смањује иритацију и сувоћу ока. Примећено је да већина нетремице гледа екране с много мање трептања него у другим приликама.
Трепћемо и до шест пута мање, него када нисмо загледани у екран. Зато би требало себе да подсетимо да приликом рада на компјутеру, трепћемо с времена на време.
Осим сузног апарата истакао бих и поремећај акомодације ока (пребацивање погледа са даљине на близину и са близине на даљину) и у последње време све више утицај плавољубичастог и плавотиркизног дела спектра на наше око.
Како утиче плавољубичасти део спектра на наше очи?
Све врсте лед и амолед екрана имају повишени ниво ове светлости. Њоме смо почели да бивамо изложени због нашег преласка на дигитални начин живота.
Претерана изложеност плавом спектру оштећује ћелије мрежњаче које су осетљиве на светлост. Познато је да УВ зраци имају већу енергију него видљиви светлосни зраци, тако да они доводе до промена на кожи, односно оку.
Зраци плавољубичастог дела спектра расипају се више него остали део спектра видљиве светлости што отежава фокусирање ока, поготово када посматрамо дигиталне екране који емитују значајно веће количине плавољубичастог дела спектра.
То расипање и отежано фокусирање доводи до редукције контрастне осетљивости што доприноси развоју симптома који се повезују са синдромом компјутерског вида. Истакао бих да и лед осветљење такође има повишен ниво плаве светлости.
Каква је разлика између оних старих телевизора с катодном цеви и ових с лед екранима?
Разлика је у врсти зрачења, на ТВ екранима с катодном цеви смо имали магнетну индукцију и спорије освежавање екрана. Сада немамо ту врсту зрачења, али имамо позадинско осветљење које припада плавољубичастом делу спектра који има високу енергију и највише утиче на ћелије наше мрежњаче.
Баш због тога бих истакао и кумулативан ефекат зрачења овог дела спектра.
На који начин плавотиркизни део спектра утиче на нас?
Тај део спектра је веома битан у регулисању циклуса будности и спавања, помаже нам да у току дана останемо будни, али изложеност вештачким изворима плавог светла током ноћи може пореметити ову функцију.
То конкретно значи немојте да гледате ТВ пре спавања, боље је да читате књигу, притом мислим на ону праву, а не на таблету.
Затим, да не би требало да имате ни лед сијалицу као ноћну лампу. Управо је ово разлог зашто деци не би требало давати мобилни телефон или да гледају телевизију пред спавање, јер ће пореметити нормалан циклус сна и будног стања.
Какви су све симптоми замора ока?
Иритација очију, свраб и пецкање, прекомерно сузење, црвенило очију, тежина капака, осећај сувоће ока и прекомерно трептање. Код особа које носе сочива и осећај нелагодности. Потом замагљен вид, бежање ока, промене у перцепцији боје, осетљивост на бљесак, осећај треперења.
Шта је оптометрија?
Оптометрија као наука и занимање оптометристе је релативно ново код нас.
Упитали смо Александра Деурића да нам више каже о свом занимању:
Оптометрија се бави корекцијом видне оштрине и откривањем болести које захватају око. Самим тим оптометристи су стручњаци за примарну бригу о здрављу ока којима је основна делатност да прегледају очи како би утврдили какав је вид, открију његове разне абнормалности, препознали могуће болести које захватају око или визуелни систем човека.
Где може да се изучава ова наука?
У нашој земљи оптометриста можете постати тако што ћете завршити студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду на групи за физику. Једино наш ПМФ има ову групу. Најцењенији факултет у овом делу света за оптометрију се налази у Велсу и драго ми је да наш факултет сарађује с овом познатом институцијом.
Истакао бих тешкоће у фокусирању, тј. када подигнемо поглед потребно нам је одређено време да се слика изоштри. Осим тога ту су и симптоми као што су главобоља, болови у врату, раменима, леђима, рукама, шакама, прстима, општи замор, поспаност, осећај уморних очију, напетост и раздражљивост.
Ово све доводи до појачане нервозе и наравно грешака у послу, односно смањења продуктивности.
Све је мање занимања која не подразумевају рад на рачунару. Како се заштитити?
Мада су у свету већ почели да се праве лед екрани који могу да се подесе да се смањи зрачење плавољубичасте светлости, али док то не буде масновно најједноставнија заштита су наочаре са заштитиним стаклима која филтрирају штетни део светлости.
Ове наочаре би требало да носе сви који раде на рачунарима више сати невезано да ли те особе носе наочаре с диоптријом или не. Некада смо били много мање изложени овој светлости и зато је и потребно да се заштитимо.
Колико је важно правити паузе?
Веома је важно и нагласио бих да је боље чешће правити краће паузе него после неколико сати отићи на дужу паузу…
Споменуо бих и формулу 20:20:20 за све оне које много раде на рачунарима. Врло је једноставно да се запамти: после сваких 20 минута рада устати, протегнути се и 20 секунди гледати, најбоље кроз отворен прозор, објекте који су удаљени више од 20 метара.
Како да заштитимо децу?
Децу не можемо изоловати, нити им забранити да гледају ТВ или да се служе мобилним, али би их требало ограничити.
Сматрам да деца не требало да увече гледају ТВ, да се играју на компјутеру или на мобилном телефону управо због зрачења плавотиркизног дела спектра који може да поремети сан.
Марина Јабланов Стојановић
