Поред старачке катаракте, која је најраспрострањенија, катаракта може да наступи и услед одређених генетских фактора, али и метаболичких болести.
Катаракта представља замуцћење природног унутрашњег сочива ока које блокира светлост, што отежава јасан вид. Дакле, замућење спречава светлост да продре у око и самим тим слика постаје замућена, а у екстремним случајевима нема ни оштрине вида. Пацијент има све мутнију слику, док у последњем стадијуму зреле катаракте уопште нема слику, већ само примећује светлост, објашњава професорка др Зора Игњатовић из „Милош клинике“.
Старачка катаракта настаје услед старости, обично након 65. године живота, најчешћа је врста овог обољења. Ипак, замућење очног сочива може бити и урођено, а може да се манифестује у било ком животном добу.
Уколико се ради о урођеној катаракти, најчешћи разлог је генетски или неко обољење мајке за време трудноће. Уколико мајка у раној трудноћи прележи рубеолу, то може бити један од разлога да се дете роди са конгениталном катарактом. Поред тога, болести ока, као што је унутрашња упала, могу довести до настанка катаракте, открива др Игњатовић.
Операција једини начин лечења
Симптоми катаракте су различити, а како је болест веома прогресивна, индикације временом напредују. Др Игњатовић објашњава да је операција једини начин лечења и да се препоручује чим особа осети сметње и тегобе као што су умањење вида, смањење видне оштрине, односно замагљење.
Када нешто посматра, особа нема јасну слику предмета, већ гледа као кроз маглу. То замагљење може више да смета при гледању на даљину или близину, а понекад се појављује и дуплирање слике на једном оку. Уколико симптоми напредују, а ништа се не предузима, долази до тоталног губитка слике и видна оштрина се своди на сам осећај светлости, што доводи до тога да пацијент не може самостално да се креће и обавља свакодневне активности, истиче др Игњатовић.
Метаболичке болести као што је дијабетес, такође доводе до развоја катаракте у изузетно младом узрасту или у старијем животном добу, пре него што би пацијент добио старачку катаракту. Поред тога, трауматска катаракта, која представља повреду сочива, доводи до настанка врло брзе прогресије катаракте.
Операција катаракте изводи се амбулантно, у једном дану, након што се обави цела офталмолошка дијагностика и основни интернистички преглед. Преоперативна припрема подразумева ширење зеница, а око се испира антисептичким растворима, након чега се добија локална анестезија. Више од 90 одсто пацијената оперише се у капљичној анестезији, без икакве ињекције, а мањи број пацијената који има додатне проблеме може да добије локалну, инфилтрациону анестезију.
Сама операција траје десетак минута и подразумева један мали рез на рожњачи, величине око 2,4 милиметра, након чега није потребно никакво шивење. Улазимо у око, отварамо предњу капсулу сочива, а затим ултразвучном сондом уситњавамо то сочиво и уклањамо га из ока. Сочиво има предњу и задњу капсулу, а ми одстрањујемо унутрашњи садржај, док задња капсула остаје да носи вештачко сочиво које постављамо на место природног сочива. Након операције, пацијент одмах може да иде кући. Важно је истаћи да ми значајно можемо да побољшамо квалитет вида пацијента, па тако у неким случајевима можемо да постигнемо бољи вид него што је особа претходно имала, закључује др Игњатовић.
Љ. Петровић
